„Турски ток“ помаже Грчкој да постане регионални енергетски центар

Атина подржава гасовод „Турски ток“ јер ће он повећати енергетску безбедност у земљи и помоћи Грчкој да достигне свој циљ и постане регионални енергетски центар, изјавио је портпарол Министарства животне средине и енергетике Грчке.

У понедељак су Русија и Турска потписале међувладин споразум о гасоводу, којим се предвиђа изградња две линије преко Црног мора, од којих ће свака имати годишњи капацитет 15,75 милијарди кубних метара. Очекује се да гасовод испоручује гас из Русије у Турску и настави да иде до турско-грчке границе, одакле би могао да се преноси до осталих европских земаља. „Грчка има користи од повећања енергетске безбедности, а гасовод истовремено служи нашем циљу да постанемо регионални енергетски центар“, рекао је портпарол. Стога је Атина заинтересована за пројекте попут „Посејдона“, морског грчко-италијанско-руског гасоводног пројекта, да би се завршио коридор природног гаса из Турске у Грчку и преко морског цевовода преко Јонског мора до Италије, додао је он. „Заинтересовани смо за транспорт руског природног гаса преко Грчке у Италију и остатак Европе, у оквиру европских правила“, рекао је портпарол.

Коментаришући потписивање руско-турског споразума, портпарол је изјавио да Грчка подржава диверсификацију енергетских извора и путева. „Диверсификација енергетских извора и путева обезбеђује европску енергетску безбедност. То је разлог зашто Министарство поздравља велике енергетске пројекте када се крећу у том правцу“, рекао је портпарол. Пројекти „Турски ток“ и „Јужни гасни коридор“ нису узајамно искључиви и доприносе конкуренцији цене гаса, рекао је портпарол. „Извори гаса су различити за ова два пројекта. Они нису узајамно искључиви. Они се допуњују и доприносе промоцији конкуренције цена“, објаснио је он. Пројекат „Турски ток“ је крајем 2014. најавио председник Русије Владимир Путин током своје посете Турској. У новембру 2015. пројекат је суспендован након што је руски авион Су-24 оборио турски ловац Ф-16 у Сирији. Отопљавање у односима између Москве и Анкаре почело је у јуну након извињења Турске Русији. Крајем септембра руски „Гаспром“ добио је већину дозвола од Анкаре за изградњу гасовода.