Фобије 21.века и како се са њима борити

 Страх од висине, лета авионом, затвореног простора, аутомобила, музике, самоће, броја 8, чак Папе Римског и страх од лежања на једном боку! Број различитих врста фобија достиже неколико стотина и у непрестаном је порасту у савременом свету. Такав је неутешан закључак психолога. Разлог свега је технички прогрес, природне и техногене катаклизме, јачање терористичке опасности и други фактори.

10% живља Русије је бар једном у животу доживело паничан страх, а оних који страдају од фобија је 3-4%. Предводи све то панично растројство, говори научни сарадник Московског института психијатрије Јаков Кочетков:
 

То је болест при којој људи осете моменталан приступ страха. Рецимо, човек може да хода улицом и неочекивано да осети да му срце јако лупа, да су му руке и ноге хладне, и да он може за час да умре. Осети ужас, који не може да контролише. Често у таквом стању људи траже помоћ, зову хитну помоћ, али то је стање које кроз неко време може да прође само по себи.
 

Друго место по честоћи заузимају социјалне фобије. Људи се боје људских гужви, не могу дуго да се налазе у нечијем окружењу. Чини им се да их стално гледају, па још са осудом. Долази до тога да не могу да једу у присуству других људи, не могу чак ни да изађу на улицу, бојећи се да ће да испадну смешни. Често такве страхове рађа телевизијски програм: са екрана даноноћно иду потоци реклама, у којима се скупим колима возе самоуверени људи оба пола, једу деликатесе у раскошним ентеријерима. Ера гламура, која је заузела екран, тера људе да желе скупе ствари и рађа комплекс ниже вредности, наставља Јаков Кочетков:
 

На човека емитују идеју какав он треба да буде. Веома је важно бити успешан. Веома је важно бити на неком високом куповном нивоу. Долази до тога да реклама отворено експлоатише страхове. Рецимо, реклама дезодоранса која крајње ружно показује да човек који мирише на зној изгледа као свиња. Наравно да осећајни људи до којих је дошла таква информација почињу да се стиде.
 

У савременом друштву често се појављују фобије повезане са компјутерским технологијама. Интернет контакти веома јако стимулишу социјалне страхове, говоре психолози. Ако је раније човек био приморан да се судари са реалношћу, сада је све другачије. Онај који пати од социјалне фобије може годинама да не излази из куће, да наручује храну преко интернета, да игра компјутерске игре, да ради из куће.
 

Чак и метеоролошки услови могу да погодују развоју фобија. На пример, жега у Русији је провоцирала раст паничних растројства. На температури више 30 степени појачан је рад срца, и понеко може да помисли да је то знак озбиљне болести, а то са своје стране изазива разне фобије.
 

Посматрања лекара говоре да су мање склони фобијама религиозни људи. Нада у Свевишњег чини да човек буде мирнији, не даје машти да оде у недоглед. Ако пак ипак дође до приступа страха, лекари саветују да се стегну мишићи и затим да се опустимо. То буквално значи ухватити се рукама, контролисати себе. При томе треба неколико пута дубоко удахнути. Таква једноставна вежба нормализује стање: мозак добија кисеоник, шаље телу сигнал и човек се смирује. Ако нас страхови ипак не напуштају, сметају нам да живимо, морамо се обратити стручњацима, иако многи лекари сматрају да фобије нису болести. Било би чудно, кажу, да се код неког од нас не нађе бар једна фобија. Јер човек је биолошки програмиран да се боји неких ствари. Рецимо, било је разумљиво да се наши преци боје мрака, јер су у мраку могли да буду нападнути. Тако да је страх потребан - помаже нам да преживимо. Најважније  је да нам не  буде на сметњи.