Вишњи Волочек у Венецији

 Крајем августа у Венецији - бисеру светске архитектуре - догодиће се још један архитектонски Бијенале, дванаести за редом. Шта Русија припрема за овај престижни форум, који ће се ове године одржати под девизом „Људи се сусрећу у архитектури"?

Русија пре свега шаље у Венецију људе, који имају директан однос са архитектуром, а не неке „маштаре теоретичаре", као што се то пуно пута дешавало. Ти људи ће представити пројекат ренесансе старог руског града Вишњи Волочек. „Доста је било концептуалних пројеката, ауторског изражавања, новине ради новине. Време је да се ради на користи земље и људи", - изјавио је координатор руског павиљона у Венецији Павел Хорошилов:

 
Чини ми се, - каже координатор, - да од свих руских пројеката, који су постојали на Бијеналу, овај је једини који је спреман да буде реализован у конкретном руском граду. Један од признака новине је у њему то, што је у великој мери моделни пројекат.

То значи да у принципу може да се користи и у другим градовима земље, који су сличне судбине са Вишњим Волочком. Односно, у депресивним градовима, у којима су затворена предузећа која су раније одлично радила, у људи су их напустили у потрази за бољим животом.

Некада је Вишњи Волочек, који се налази на пола пута од Москве до Петербурга, био веома приметан центар. Он се појавио у стара времена између три веома блиске реке. У тим местима је било веома лако да се пренесе чамац са обале једне реке на обалу друге - одатле је и назив - Волочек, „вуча". Пре 300 година Петар Први, оснивач Санкт-Петербурга, је у рејону Вишњег Волочка изградио непоновљив систем водених канала за превоз грађевинског материјала. То је веома помогло, убрзало изградњу друге престонице Русије. У средини 19.века, истина на тај систем се заборавило. Али „руска Венеција", како често називају Вишњи Волочек није изгубила свој значај - овог пута захваљујући изградњи железнице, која није заобишла град. Вишњи Волочек је имао успеха у трговини, а са појавом мануфактуре претворио се у озбиљан индустријски центар.

Године совјетске власти нису помогле у развоју. Старе фабрике и друга индустријска здања су оронула, а данас су и затворена. Данас је за Вишњи Волочек веома важно преусмеравање индустријских здања. Али граду који има око 50 000 становника са осредњим примањима нису потребни модерни клубови и дискотеке, или претенциозни центри савремене уметности, у шта се претварају индустријска здања у великим градовима Русије. Зато су аутори пројекта изабрали други пут, прича познати архитекта Сергеј Чобан:

 
Ми схватамо да је овде потребан Музеј водних путева и саобраћаја, - говори руководилац пројекта, - јер њихова историја је тако богата, а нико је није изучавао и нигде није показивана. Постоји идеја Музеја технике у фабричком простору, и, наравно, идеја ренесансе индустрије, на пример, текстилне. Ми желимо да је ујединимо са новим руским брендовима моде. Чини нам се, да је у провинцији веома перспективно стварање националних брендова на бази националне текстилне индустрије. И, на крају, идеја фолклорног центра. Вишњи Волочек је 2009 године добио новчану награду председника РФ за пројекат изучавања руског фолклора, и овде је створен јак културни центар, у којем се одржава и Фестивал позоришта малих градова Русије. Чини нам се, да Центар за изучавање фолклора може да привуче не само руске туристе, већ и странце, каже Сергеј Чобан.

Ауторски колектив Сергеја Чобана је сигуран да такав привлачан пројекат мора брзо да нађе инвеститоре. И, презентирајући свој рад на Бијеналу у Венецији, архитекте не само желе успех и оцену међународне јавности, колико маштају да кроз неколико године виде препорођени Вишњи Волочек.