Демократија у ЕУ

ЕУ није испоштовала вољу грађана држава чланица

Како изгледа демократија у Европској унији, и у којој мери ЕУ поштује вољу грађана држава чланица, најбоље се види из самог процеса доношења Лисабонског уговора.
Пре пет година, предложен је нови документ о функционисању ЕУ, назван Устав Европске Уније. Тај документ је изазвао велики отпор и критику дела јавности ЕУ, јер су сматрали да предложени Устав ЕУ гуши слободу и самосталност држава чланица и да од једне економске заједнице, практично ствара нову државу у облику федерације, са високо централизованом влашћу.

Грађани је требало да се изјасне на референдумима о предложеном Уставу и само би позитиван одговор свих 27 чланица омогућио његово прихватање. Међутим, већ прва два одржана референ-дума 2005 год. дала су негативне одговоре. Грађани Француске и Холандије су ОДБИЛИ предложени Устав ЕУ. Референдуми су тада обустављени и Устав ЕУ је преименован у Лиса-бонки уговор, уз незнатне измене које нису утицале на суштину документа.

Затим, одлучено је да НЕЋЕ бити нових референдума и да се грађани ЕУ неће више директно питати у вези новог уређења ЕУ, већ да ће Лисабонски уговор ратификовати представници земаља чланица.

Оваква одлука изазвала је бурне и скандалозне протесте једног дела посланика Европског парламента који су сматрали да је то гушење демократије и увод у тоталитаризам. Протест се одиграо дан пре потписивања Лисабонског уговора од стране представника земаља чланица, без референдума у њиховим државама. Једина држава која је испоштовала вољу својих грађана и упркос свему није отказала већ заказани референдум у вези Лисабонског уговора, била је Ирска.

Иако је Европски парламент у фебруару 2008. године донео резолуцију да унапред неће признати резултате већ заказаног референдума у Ирској, у јуну 2008 године, референдум је одржан и грађани Ирске су рекли НЕ Лисабон-ском уговору. Уследили су поново протести групе посланика у Европском парламенту, који су захтевали да се призна резултат референдума у Ирској2, али на жалост, остали су без успеха.

Дакле, од три референдума која су одржана о новом уређењу ЕУ, грађа-ни су на сва три одбили понуђени предлог!

Како је признао члан Комисије ЕУ Charlie McCreevy, да су друге држа-ве чланице имале шансу да се изјас-не на референдумима, вероватно би се 95% чланица изјаснило против новог уређења ЕУ3.

Следеће, 2009-те године, уз велики притисак ЕУ, и уз велику финан-сијску подршку про-ЕУ струји, у Ирској је поновљен референдум са потпуно истим питањем, само са одређеним уступцима, и овога пута исход референдума у Ирској је био позитиван.
Лисабонски уговор је ступио на снагу 1.12.2009. године пошто су га претходно ратификовали представ-ници свих држава чланица, с тим што су представници Пољске, Чеш-ке и Велике Британије условили свој потпис са изузећем њихових земаља из неких области надлежно-сти Европске уније.

Које су заправо надлежности Лисабонског уговора и зашто је изазвао толики отпор?

Видео запис - https://enovosti.info/index.php?option=btg_youtube_video&id=70