Питање о вери

Треба ли утврдити религиозну припадност руских грађана? Ово питање се поново разматра уочи још једног Савезног пописа становништва који ће бити одржан од 14. до 25. октобра 2010. године. Религиозни посленици немају ништа против укључивања питање о конфесионалној припадности у анкету. Кажу да ће им таква информација бити врло корисна. При томе они и не инсистирају на присуству ове тачке у у анкети.
 

Последњи пут руске грађане су питали за религију за време Општег пописа становништва 1937. године. Кажу да је ово питање у анкету ставио лично Стаљин. Тако је он хтео да провери како је протекла петољетка борбе против религиозних предрасуда. Тада се 53,3% становништва СССР изјаснило као верници,а у селима тај број је био још већи - око 70%. Резултати су били проглашени незадовљавајућим, а подаци поверљивим. Али више за веру за време пописа руске грађане нису питали.
 

У анектама Савезног пописа становништва 2010. питање односа према религији такође није предвиђено. Мада, несумњиво, данас би било занимљиво знати који број руских грађана се сматра верницима. Пре свега, то занима представнике различитих конфесија, које смарају да се социолошки подаци о броју верника у Русији предтављају умањним. Попис би могао да покаже праву слику, зато што се анкетира читаво становништво земље. Али питање вере може да изазове код руских грађана неке тешкоће, самтрају религиозни посленици.
 

Током последњих 70 година у земљи није било праксе идентификовања људи по религиозном признаку. Тек 90-их година започео је активан религиозни живот, истиче заменик председника Синодалног одељења за сарадњу Цркве и друштва Московске патријаршије Георгиј Рошчин.
 

Можда пре него што се постави питање религиозне припадности, треба скренути пажњу на образовну сферу, припремити људе за то да они могу да одговоре на то питање. Јасно је да црквени људи и прави следбеници појединих религија несумњиво знају како да одговарају. Али већина наших грађана, мада се и убраја у православне, јудеје, муслимане и будисте, не може да се идентификује као црквени човек. То ће наравно створити одређене тешкоће у статистичком ордређењу припадности појединој конфесији, вери.
 

Са тачке гледишта етиологије и општег развоја земље, утврђивање питања вероисповести руских грађана такође је врло важно. Јер Русија је поликонфесионална земља. Попис би помогао да открије реални процентни однос представника традиционалних религзија и других религиозних удружења.
 

Русија последњих година доживљава препород духовности. Може се рећи, овај процес је у јеку и још није завршен. Али ипак за експерте питање религије за сада није приоритетно. Уз то имамо три извора добијања ових података - каже заменик директора Института за етнологију и антропологију РАН Владимир Зорин.
 

Први је генетички принцип преко пописа. Знамо који народи се придржавају каквих погледа традиционално. Други извор су социолошка анкетирања. Она говоре о томе да број верника у земљи стално расте, последњи подаци су на нивоу од 60%. Коначно, постоје подаци самих конфесија.
 

Треба ли очекивати укључивање питања о религији у анкету наредног пописа, који ће бити изведен за једно десет година, показаће време. За сада чак није јасно како формулисати ово питање. Треба истаћи да за сада ни једна традиционална конфесија у Русији није упутила обраћање Росстату са молбом да се питање вероисповести укључи у анкету за попис.