У Парламентарној скупштини СЕ позвали на цензуру
Још један скандал разбуктао се око проблема положаја Цигана у европским земљама. Сепцијални известилац Парламентарне скупштине СЕ Ан Брасер оштро је критиковала власти низа држава - у првом реду Француске - због антициганске реторике и пооштравање политичких и других мера безбедности, директно усмерених против Цигана. По њеним речима, резултат такве политике било је рушење њихових привремених насеља и протеривање миграната Цигана у земље сталног боравка. Она је такође позвала медије да не допуштају у својим репортажама на социјалне или криминалне теме селективно помињање о етничком или националном пореклу лица наведеним у њима. По мишљењу госпође Брасер, сличне репортаже изазивају нерпијатљски однос према етничким мањинама и самим тим дорпиносе јачању позиције крајње десник и националистичких странака у европским земљама и заоштравању радикалне, ксенофибичне и дискриминационе реторике традиционалних странака. Ипак наш аналитичар Петар Искендеров сматра ништа мање опасним увођење цензуре и пребацивање кривице за заиста актутне европске проблеме на плећа новинара.
Тврдити да су за пораст национализма у многим земљама криви у првом реду новинари, који тобоже селективно осветљавају општеевропску проблематику, значи пребацивати питање оном ко са њим нема везе. Неконтролисани прилив имиграната са Балкана, из земаља Блиског и Средњег Истока и Северне Африке, гомиле албанских илегалаца са Косова и Македоније, који јуришају на владине зграде у Бриселу, мреже транснационалног промета наркотика, које се протежу од Турске до Француске и од Италије до Норвешке - није ваљда да су све то смислили новинари? Нажалост, реч је не о виртуелним питањима, већ о реалним грешкама водећих евопских организација, између осталог саме Парламентарне скупштине СЕ. Последња је спремна да разматра све - од митског помора глађу, које је тобоже увело руководство СССР у Украјини до забране обраћања са мама и тата, што је проглашено за секташење. А за реалне проблеме, између осталог имиграционе, нема се увек времена.
Међутим, ево последњих података које су објавили белгијски медији: у септембру је нагло скочио број молби за давање азила у Белгији, Немачкој и Шведској, које су предали Цигани са Косова. Лоакални листови за сада нагађају да ли је ова раст повезан са претходним протеривањем Цигана из Француске? Али мало ко поставља питање: зашто на самом Косову деценију после увођења мисије УН у покрајину, снага НАТО-а и експерата ЕУ ситуација још не дозвољава Циганима да се врате? И како у условма нерешених балканских проблема западноевропски порески обвезници треба да реагују на одлуку Европског парламента од 7. октобра да се до краја године пружи безвизни режим грађанима Албаније и Босне и Херцеговине. Кога одатле могу да очекују Швајцарци, Белгијанци, Французи, Немци или Италијани: бизнисмене, научнике или нове авантуристе и ловце на социјалне доприносе?
Тако да се корен проблема види не у злочестим медијима. Највероватније се може говорити о неспособности европских иституција да адекватно реагују на промене које су обухватиле континент још с почетка 90-их, истакла је у разговору за Глас Русије експерт Института за светску економију и међународне односе РАН Надежда Арбатова:
Чињеница да се после хладног рата распао источни, а не западни блок, родила је у САД и Западној Европи заблуду у погледу тога да ништа не треба мењати. Наводно, све је и тако одлично, мада се сам свет променио. Зато и реакција ОЕБС-а, Савета Европе, ЕУ на кризу на Балкану која је запљуснула континент неконтролисаним миграционим токовима, пораст сепаратизма и екстремизма испоставља се закаснелом. А многе утицајне снаге саме теже да распирују регионалне сукобе због својих геополитичких интереса.
Тако да је европским институцијама време да се позабаве конкретним европским проблемима, а не њиховим одразом у огледалу медија. На које, као што се зна, не треба бацати камење, ако је у имиџу саме Парламентарне скуштине СЕ нешто криво...
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/felicity wormwood/cc-by-nc/ vostok.rs
- Повезане теме
- ЕУ
- становништво
- права
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









