Тројни савез - за јединствени простор безбедности и економије

У понедељак, у Нормандији, у туристичком месту Довил, председник Француске Никола Саркози ће примити председника Русије Дмитрија Медведева и канцелара Немачке Ангелу Меркел. Како је изјављено, биће одржана продубљена размена мишљења о путевима развоја партнерства у формирању заједничког европског простора безбедности и сарадње. Саопштава се да француски лидер намерава да искаже овде идеју са колоритним називом - матрјошка безбедности. Реч је фактички о укључивању Русије, као и ванблоковских земаља у европски систем безбедности. Механизми ЕУ, НАТО-а, ОЕБС-а при томе се не дотичу. Саркозјева идеја је у суштини својеврсни одговор на познати иницијативу Дмитрија Медведева да се створи нова архитектура европске безбедности, Да подсетимо, њени главни постулати су: подвести црту под епоху хладног рата, ојачати у међународном праву принцип недељивости безбедности, Европа без линија поделе, гаранција једнаке безбедности за све. Формат преговора у Довилу, њихов садржај интригира аналитичаре. А код неких изазива незадовољство. Њујорк тајмс наводи речи неименованог високог дипломате: Од када је европска безбедност престала да буде брига Американаца, поставши питање које ће решавати Европа и Русија? А зашто да не, истиче главни уредник иста Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов. И подсећа...
 

Тространи формат није нов. 2003-2004. године сатанци руководилаца Русије, Немачке и Француске били су прилично регуларни. Многи су чак говорили да они могу да прерасту у нешто више од неформалних констултација, да постану узор нове европске конфигурације. Затим се идеја повукла у други план. Смењени су главни актери ових сусрета, сама Европа се нашла под јаким притиском администрације Буша. И још. На тројни савез Русије, Немачке и Француске нервозно су реаговале мале земље, плашећи се да ће настати некаква надевропска констркуција, у којој њихови интереси неће бити узети у обзир. Данас се формат трилатералних сусрета препорађа. Зашто? Зато што се много у свести европљана променило. Чак и они који нам нису најлојалнији схватају: треба тражити нове форме сарадње са Русијом. Окрет у свести је реакција на сасвим очигледну концептуалну кризу евроатлантских институција, кризу НАТО-а и ЕУ. И ево крупне земље, које имају европске амбидије, почињу саме да граде систем својих спољнополитичких приоритета. Не мимо ЕУ, али не и превише ослањајући се на њу.
 

Колико далеко могу да оду у тој политици Немачка и Француска? Шта треба очекивати од разговора тројице лидера у Довилу?
 

Не треба очекивати на том сусрету некакве конкретне резултате. Неформалне консултације и треба да остану неформалне. Формализација ће само изазвати сувишно пенушање у Европи. Важно је друго - идеја тријумвирата се вратила. Русија са Француском и Немачком има посебне односе. Није да се ми подударамо по свим позицијама. Али управо ове две државе боље од других схватају наше забринутости. И врло добро знају предности сарадње са снажном државом која поседује енергенте и уз то је узела курс ка модернизацији.
 

Ипак реч је о конкретним стварима. Саркози предлаже да се уједине напори три земље у таквим сферама осигурања безбедности као што је погранична контрола, размена информација у борби против организованог криминала и илегалне миграције, моровњаштво. То је спољна матрјошка. А унутрашња матрјошка су већ постојећи системи безбедности и одбране. Да ли ће популаризацији идеје помоћи предстојеће председавање Француске у Великој двадесеторици?
 

Двадесеторица је орган угледан и важан. Али тамо се не доносе одлуке за моментално извршење. Уз то главна тема је глобална економија. Али у сваком случају активност Саркозија је добра! Добра тиме што он показује интересовање за нашу идеју Споразума о европској безбедности. Ми видимо њен развој, напредак. У данашњој Европи већ као Оче наш говоре: Имамо НАТО, прекините да смишљате неке нове системе! Сви виде: алијанса има озбиљне проблеме са самоидентификацијом, ЕУ никако не може да се разабере са новим институцијама и тежњама. Русију прихватају као природни део Европе, сложеног али важног партнера у економији и сфери безбедности. У тој ситуацији иницијатива председника Медведева стиче још већи значај. Саркози, имајући у виду сопствене изборе 2012. године, то је вешто уловио.
 

Да ли ће му ослањање на зближавање са Русијом додати бирачке гласове?
 

Оно ће додати повољне моменте његовом имиџу активног, делотворног политичара који уме да достигне резултат, убеђен је Фјодор Лукјанов.