Усеви жедни поред воде

Нови Сад – Због недостатка влаге, односно мањка кише, а последње две недеље и незапамћене жеге, усеви у нашој житници су по други пут ове године, после кризе почетком пролећа, пред колапсом. Истина, њихово тренутно стање је нешто боље него у појединим подручјима централне Србије, али ако се имају у виду микроклиматски услови, то свакако није никаква утеха. Посебно за произвођаче кукуруза, шећерне репе и соје, док је сунцокрет, засад, у знатно бољем стању. Како указују у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, у наредне три седмице кукуруз ће бити у фази наливања зрна, а уколико се, после већ најављеног свежијег периода током ове седмице, понови досадашња жега – последице по ову житарицу биће прилично озбиљне.

Подсетимо ли и на хаос на тржишту пшенице, која је ове године дала мањи род од очекиваног – ето разлога за бригу.

То је повод и да се, по ко зна који  пут, упире прстом у запуштене или тек само пројектоване каналске мреже широм Војводине. У овом тренутку системи за наводњавање на подручју покрајине „покривају” свега 90.000 хектара обрадивог земљишта, иако је хидросистем Дунав–Тиса–Дунав изграђен да би обезбедио воду за око 500.000 хектара ораница.

На подручјима Војводине која не гравитирају овом хидросистему још пре две деценије почела је градња регионалних система „Банат”, „Северна Бачка” и „Срем” који ће, када буду готови, омогућити наводњавање још око 430.000 хектара. У досадашње радове ова три система до сада је уложено око 30 милиона евра, али је проблем што недостаје још око 36 милиона да би функционисали како је замишљено. Kо би тај новац могао да обезбеди и за које време, за сада нико не може да каже.

У Јавном предузећу „Воде Војводине” указују на неколико могућности да се садашње суморно стање бар мало побољша. Једна од њих је двонаменско коришћење канала, и за одводњавање и за наводњавање (зависно од потребе), али ни за то до сада није било нарочитог интересовања, па се такав режим регулисања водених токова примењује на свега 7.000 хектара.

Стручњаци, међутим, тврде да би уз додатна улагања, од само стотинак милиона динара, на овај начин могло да се наводњава још 85.000 хектара, што би у садашњој ситуацији био велики помак. За сада на томе раде највише у Јавном предузећу „Воде Војводине” и у двонаменске канале из његове касе ове године је предвиђено улагање од око 65 милиона динара.

Поучни су примери и изузетно повољних кредита Фонда за развој Војводине и Фонда за развој пољопривреде. Фонд за развој је на досадашњих седам конкурса за финансирање аграра знатна средства уз повољне кредите издвојио за наводњавање. Директор Фонда за развој пољопривреде Јожеф Сабо изјавио је јуче за „Политику” да је у осам конкурсних циклуса пољопривредницима одобрено из овог фонда укупно два и по милиона евра, а средства је користило 577 пољопривредних произвођача.