Мађарска клацкалица

23. октобар, датум почетка мађарског устанка, један је од најважнијих дана не само у Мађарској, већ и за читаву Европу. 23. октобра 1956. године у Будимпешти су започели догађаји који мада и нису довели, у то време вероватно и нису могли да доведу, до успостављања демократије, постали су важна етапа на путу ка том циљу, који су народи источне Европе постигли за три деценије.
 

Мађари, који су тада зачудили Европу својим националним слободољубљем, данас је поново чудо, али из других разлога. Мађари траже свој национални пут унутар ЕУ...
 

Феномен Виктора Орбана
 

Стање у Мађарској толико је нетипично за земље ЕУ, да то изазива забринутост како европљана, тако и европски мислећих Мађара. Већ пола годинe како конституциону већину у парламенту има странка ФИДЕСЗ, чији је лидер Виктор Орбан заузео дужност премијера. Теоријски то значи да Орбан и његова партија могу да доносе било какве законе и да уносе поправке у Устав. Власт ФИДЕЗС још више је ојачала после локалних избора. Под њеном контролом нашло се 22 од 23 велика града земље и сви без изузетка регионални парламенти. У читавој историји ЕУ није знала пример такве концентрације власти у рукама једног националног лидера.
 

Виктор Орбан је започео политичку каријеру на заласку социјалистичке Мађарске у кружоку студената дисидената. Из тог кружока образовала се ФИДЕСЗ, која се тада називала партијом младих демократа. Тада је харизматички Орбан стекао прву славу. 1989. он је изговорио говор на сахрањивању посмртних остатака руководиоца Мађарске из доба револуције 56. године Имра Нађа. Орбан је наступио добро и приметили су га.
 

Данашњи Орбан политичар веома се разликује од себе самог од пре 20 година. Бивши млади демократа претворио се у критичара западног либерализма, поборника националних вредности, конзервативца са ауторитарним цртама. Тако после 20 година демократског развоја Мађари су дали сву власт лидеру који не само да се не спрема даље да развија демократију, већ напротив жели да подвргне ревизији неке њене институције. Узимајући у обзир колико власти добија нови премијер, као и узимајући у обзир неке црте његовог политичког стила, један словачки лист је изјавио: Мађарска се претвара у Орбанију. Између осталог, Словаци немају посебне разлоге да се односе према Орбану са симпатијом.
 

Разлог за то што је мађарска клацкалица подигла Виктора Орбана крију се не само у њему самом. Његових 70% је и резултат протеста Мађара, разорачаних владом социјалиста, који нису решили економске и социјалне проблеме земље. Али Мађари се нису разочарали само у социјал-демократију, већ и у либерализам западне провинијенције. Представници овог правца сада у националном парламенту уопште нису присутни. Зато трећу по бројности фракцију има радикално-националистичка партија За бољу Мађарску, или скраћено Бољи. Они имају у оптицају антиромску и антисемитску реторику, а направили су и милитаризовану Мађарску гарду која користи униформу и симболику мађарских фашиста из доба Другог светског рата.
 

Јачање позиција националиста, умерених Орбана и радикалних бољих, објашњава се разочарањем Мађара у резултате глобализације. Коментарише шеф одељења Института за Европу РАН Љубов Шишелина.
 

Шишелина: Са чим је повезано разочарање. Јер ови појмови су стајали заједно: западни пут развоја и демократија. Али Мађари су се неуспешно уклопили у европско тржиште. И то је изазвало код Мађара раочарање у западне вредности уопште. Ради се о томе што Мађари, за разлику од Пољака, Чеха, Словака, нису могли да одбране своју традиционалну економску оријентацију. Винарство, вртларство врло су пострадали. Мађарска је приморана да се специјализује на производњи пшенице и кукуруза. То никада није била главна грана њене привреде. Производња меса у Мађарској је веома пострадала. Приходи у пољопривреди Мађарске су пали за 35% за време чланства у ЕУ.
 

Распадом СЕВ-а Мађарска је изгубила руско тржиште. Значај овог губитка није се открио одмах, али данас је он очигледан, између осталог самим Мађарима, наставља Љубов Шишелина.
 

И они зато кажу да су Мађаре у 20. веку сустигла два велика проблема. То јеТрианон, тачније подела Мађарске. И упоредив са њим је губитак руског тржишта. Поређење губитка нашег тржишта са трианонском траумом о многоме говоре.
 

Чула се и важна реч, без које се не може разумети мађарска ситуација. За све људе на свету, осим Мађара, Трианон је дворац код Париза. За Мађаре Трианон је код за означавање националне трауме. Тамо је после Првог светског рата био потписан мировни споразум по којем је Мађарска као део Аустроугарске империје изгубила две трећине своје територије.
 

Данашња последица Трианона је то што милиони Мађара, представника бивше империјалистичке нације, сада живе у Словачкој, Румунији, Србији, у Украјини. Овај проблем децнијама, док је постојао источно блок, Будимшепта и престонице суседних социјалистичких земаља више су волели да прећуткују. Мада данас са тим проблемом није јасно шта да се ради. Покушаји Будимпеште да успоставе посебан однос са страним сународницима, између осталог да им идају посебан документ „сведочанство Мађара", који пружа више права него другим странцима, нервирали су суседе у ЕУ. Ипак, спремност ФИДЕСЗ да говори о том незгодном проблему и ради са њим осигурала је странци додатне гласове бирача, сматра Љубов Шишелина.
 

То је делимично проблем који се прећуткује, који је постојао у читавом послератном периоду. Али од њега се никуда не може. Може се саслушати овај проблем, може се прећуткивати и не чути, али он постоји. Зато на том крилу мађарски политичари увек могу да рачунају на успех.
 

Сећање на императорску прошлост оставља печат и на менталитет Мађара, и на понашање мађарских бирача, убеђена је експерт МГИМО Јелена Пономарјова.
 

Пономарјова. Вероватно од свих централних и источноевропских држава Мађари су највећи империјалисти. И то се испољава у разговору са омладином, и у томе како они оцењују и представљају поједине политичке кораке своје владе. Истовремено они остају затоврени, они преживљавају свој империјски пораз унутар себе.
 

Примере за слично мишљење можемо да нађемо и код самог Виктора Орбана. Дајући интервју још као лидер опозиционе странке, Орбан је дотакао акутну тему - односе између Будимпеште и Братиславе поводом положаја мађарске мањине у Словачкој. Закон суседне државе, која појачава званични статус словачког језика Мађари сматрају законом усмереним против њих и Орбан га је назвао смешним. Понашање Братиславе објаснио је тако: Словаци имају комплекс зато што је њихова држава млада и морају стално да бране свој идентитет, посебно када је потребно подвући своје постојање у контексту суседа, мађарске државе са хиљадугодишњом историјом. Ова изјава даје представу о политичком стилу Орбана, који није навикао да превише цинцулира опоненте - како унутар земље, тако и споља.
 

Три планине и грб у грбу
 

Још као опозициони политичар Орбан, саставши се са Мађарима који живе у Словачкој, обећао им је да ће се Будимпешта позабавити планирањем њихове будућности. Власти Словачке тада су посебно негодовале зато што је Орбан у свом говору назвао њихову земљу Фелвидек. Ту реч Братислава не воли: њоме су Мађари називали Словачку када је она била у саставу Мађарске. Уопште, како би се оценила историјска дубина мађарско-словачког питања, довољно је узети у обзир макар овакву чињеницу. На државном грбу Словачке симболичо су представљене три планине, оне означавају област историјски насељене Словацима - Татру, Фатру и Матру. Последња данас припада Мађарској. Зато је део државног грба Мађарске грб Словачке, заједно са три планине. Зато што је читава Словачка, под називом Фелвидек припадала некад мађарској држави.
 

Дошавши на власт, Орбан је постигао усвајање закона о двоструком држављанству који дозвољава Мађарима из суседних земаља да добију пасош Мађарске. Истина, утилитарна страна закона је то да он помаже оним страним Мађарима који живе и раде у Мађарској. Друга страна: закон отвара пут формирању мађарске политичке нације, која по неким вероватно претераним оценама може да достигне до 15 милиона људи, десет у самој Мађарској и 5 у иностранству.
 

Прокламовани циљ закона је брига о сународницима. Ипак реални резултат може да буде сасвим другачији, сматра професор Франкфуртског универзитета, раније посланик мађарског парламента Тамаш Бауер.
 

За мађарску мањину у суседним земљама то је штетно. Зато што ствара вештачке конфликте између мађарске мањине и већине ових земаља. Значи да то ни у ком смислу није позитивно. Мађарска покушава да прошири део свог суверенитета на становништво суседних земаља. То цивилизована држава не сме да ради.
 

У Словачкој мађарски закон, како се и очекивало, изазвао је велико незадовољство. У Братислави чак хипотетички не желе да разамтрају могућност да 10% грађана Словачке постану још и грађани Мађарске.
 

Искључивање демократских опција
 

Нови закон о медијима противречи демократији, принципу слобде говора и европским нормама. Такву оцену иницијативама владе дао је заменик председника опозиционе Мађарске Социјалистичке партије Ласло Ковач.
 

Он је истакао да је неопходан услов непредумишљеног информисања независност јавних медија од владе, партије и парламента. Ипак по новим законим апредност владиних кругова постаје очигледна, друштвене организације се удаљују од доношења одлука, прекида се пракса заузимања руководећих места на конкурсној основи.
 

Владајућа партија у Мађарској ФИДЕСЗ на иницијативу премијер Виткора Орбана донела је низ актова који регулишу делатност медија. Државни телевизијски канали, радиостанице и новинске агенције биле су стављене под надзор специјалног друштвеног савета. Његовог шефа именује сам премиејр, а остале чланове парламент, у којем партија Орбана има већину.
 

У погледу слободе говора нове норме одбацују Мађарску 20 година уназад, сматра новинар Непсабадшаг Гергеј Нилаш.
 

Проблем је управо у томе што су у закону заложене могућнсоти појачане контроле државних медија. То је државни радио, државна телевизија и Мађарска агенција вести. Главне уреднике бирају координатори, тачније органи који одтоварају за ове медије, и ту је такође осигурана већина у влади. У тим посматрачким саветима раније је постојао паритет. Управо ради тога, пошто су закони прављени 90. године, како не би могла да се врати неконтролисана валст једне партије. Али сада, захваљујући промени закона, практично смо се вратили оном од чега смо се избавили 90. године.
 

Друштвени органи контроле државних медија постојали су у Мађарској и раније, прецизира професро Тамаш Бауер. Иновација коју су увели за време Орбана промениће принцип формирања тих органа.
 

Уместо раније постојећег система контроле медија, независног од владе, од параламента, од политичких паритја, сада се појављују нови органи, који се потчињавају владајућој партији ФИДЕС. То је суштина. Нови орган који се појављује не на основу компромиса између разних политичких снага, већ вољом једне од партија, имаће много шира права контроле. Како ће користити та овлашћења, за сада се не зна. Онај степен слободе штампе који је постигнут пре 20 година у суштини нестаје.
 

Могуће да жеља Орбана да појача контролу медија може да се објасни тиме што су медији у данашњој Мађарској мал те не последња демократска институција која још увек није под контролом премијера и његове партије. Такву претпоставку изразио је директор Института за проблеме глобализације Борис Каргалицки.
 

Каргалицки. Десни, који су дошли на власт у Мађарској, сада се труде да максимално ојачају свој успех на рачун промене режима рада мађарских медија. Они ће сада контролисати специјално направљеним саветом. То сведочи о томе да се влада не осећа превише сигурно и да се плаши критке штампе. Мађарске власти имају довољно повода за забринутост, и оне покушавају да се обезбеде, појачавши контролу над медијима.
 

Премијер Виктор Орбан, који је започео каријеру као млади демократа, данас, поводом промене оконости, вероватни би био срећан да искључи неке демократске опције у Мађарској. Једноставно да му не сметају да делује на благо мађарског народа, како он то благо схвата. РАди достизања циља Орбан је псреман да делује недемократски, сматра политиколог Алексеј Власов.
 

Сасвим је очигледна тежња актуалне мађарске власти да успостави потпунију и стабилнију контролу над различитим сферама друштвеног живота. Мађарско друштво осећа озбиљне унутрашње проблеме и власт покушава да их реши на рачун развоја инстумената управе који су строжи, ефикаснији, делотворнији, од којих део није сасвим демократски са тачке гледишта западних стандарда демократије. И, нравно, повезују ова дејства са фигуром новог мађарскго лидера господина Орбана, који је дуго у Мађарској сматра за једног од главних поборника демократије, а сада осваја нови лик. То је лик снажног политичара, за кога и опозција, и медији који отворено јавно критикују власт више нису најпогоднији формат срадње државе и грађанског друштва. Већ неколико пута током последњих 15 година управо чланци у медијима доводили су до озбиљних криза у влади, очигледно господину Орбану то не одговара. Али дијалог не успева, и главни уредници опозиционих медија више пута су истицали да јача пртисак од стране владе.
 

Занимљива особина недемократских корака мађарске владе је то што се они предузимају и оквиру демократских процедура. На ту околност указује новинар Непсабадшаг Гергеј Нилаш.
 

Треба имати у виду да све теоријски иде по закону. Постоји парламентарна већина. Били су избори, сви су прихватили њихове резултате, нема никакве сумње да је ФИДЕС добио изборе. Сада све тече по закону. Али поседице ће бити такве да ће сама суштина демократије и слободе медија бити у опасности.
 

Свој став изразио је и Европски савез новинара. Закон, који је иницирала партија ФИДЕСЗ окреће време уназад у погледу слободе штампе у Мађарској, ограничава право изражавања мишљења и слободу говора. Закон не одговара европским нормама плурализма и развоврсности и казаљке часовника псотављају време када се Мађарска налазила под комунистичком влашћу и медији су били у сенци државне контроле.