Дај Боже да деца не преживе оно, што смо преживели ми

 30.  октобра Русија је обележила Дан успомене на жртве политичких репресалија. Тог дана се живи сећају милиона стрељаних, прогнаних  у логоре и  изгнанство људи према наредбама режима, који је владао у Совјетском Савезу током већег дела протеклог века.

Врхунац репресалија обухвата  године великог терора, који је започео Стаљин крајем 1930-х година. Међутим, трагедија је почела знатно раније.  Одлука о почетку црвеног терора и декрет о стварању радних поправних  логора били су усвојени 1918. године. Соловецки логор за посебну намену, основан ускоро после тога, постао је главни огледни полигон где су на хиљадама затвореника уходавали изоштрене начине саслушања и психолошког притиска, где су разрађивали методологију сурових казни и стрељања.

1930-е године је био основан ГУЛАГ – Главна Управа поправно-радних логора, у којима је током следећих 20 година истовремено било смештено око 2,5 милиона затвореника. 1930-х година је било  подвргнуто репресалијама неколико милиона сељака. Касније су били депортовани с места њиховог живљења читави народи. Укупно за владавине Совјетске власти је било изречено више од 50 милиона пресуда из политичких разлога. Режим, заснован  на идеологији, која не подноси  било које испољавање другог мишлења, постао је уходан систем самоуништавања.

Све до сада се може чути, - изјавио је у свом видеоблогу председник земље Дмитриј Медведев, да су те бројне жртве оправдане неким вишим државним циљевима. Убеђен сам да никакав развој земље, ни њени успеси, амбиције не смеју да се постижу по цену људске  несреће и губитака. Ништа не сме да буде изнад вредности људског живота. Репресалије немају оправдање, - уверен је данашњи председник Русије.

Дан упомене на жртве политичких репресалија се обележава у земљи од 1991. године.  Да ли је он данас актуелан за грађане Русији и пре свега за младе? То је  питање Глас Русије упутио Наталији Солженициној, удовици аутора познате у свету књиге Архипелаг ГУЛАГ.

Што се тиче мене, иначе наше породице, тај је дан за нас увек био један од најважнијих. Александар Исајевич је пружио хонораре свих издања, између њих и будућих, ради помоћи  политичким затвореницима. Фонд помоћи политичким затвореницима делује и данас, помажемо  неколико хиљада још живих стараца и старица, којима је потребна помоћ.  И у васпитању наше деце је то одиграло велику улогу. Александар Исајевич је у свом говору приликом добијања Нобелове награде рекао да је најдражу честитку добио на цигарет-папиру. Она је сасвим мала – та реликвија је тајно била пренета из затвора. За нас је то део живота.  Не знам на који начин се може пренети младима тај осећај?  Он је историјски. Ипак, у нашој земљи данас нема политичких затвореника  у том смислу, у ком је написана та књига. Мислим да данашња деца морају то знати.  Онако како славимо Дан победе, морамо да обележавамо Дан  политичких затвореника. Дај Боже да деца не преживе оно, што смо преживели ми.

Реч истине ће преврнути свет, - рекао је у свом говору приликом уручивања Нобелове награде Александар Солженицин. Та је реч већ изговорена, мада је и данас врло тешко бити свестан те страшне истине. Међутим, свако мора да то промисли на Дан успомене на жртве политичких репресалија.