Мирослав Јовановић о грађанском рату и руској емиграцији

2. и 3. новембра у Руском институту Стратешких истраживања у Москви била је одржана међународна научна конференција Руски егзодус као резултат националне катастрофе, посвећена 90. годишњици одласка руске армије из Русије после Грађанског рата.  Стручњаци из различитих земаља су дошли  да би пратили везе између тог догађаја и руске емиграције у Европи. Међу њима је био и српски научник Мирослав Јовановић. С господином Јовановићем смо разговарали дан пре конференције. Српски историчар је испричао о теми свог реферата.

Основа мог реферата се базирана на книзи „Руска емиграција на Балкану 1920-1940-их година“, објављеној у Москви  2006. године. То је тема, која треба да постави и знак питања, какво је место руске емиграције у општем процесу руске историје. Да ли је она значила крај Грађанског рата, крај поделе руског друштва, или је она била само један симбол дубоких подела, које су обележиле руско друштво од средине 19. века до друге половине 20. века.  Наравно да ће бити споменути и конкретни догађаји, и конкретна имена, до тога како су саму емиграцију и њен однос према ономе, шта се дешавало у Русији током Грађанског рата, видели истакнути интелектуалци руске емиграције, како су, например, Семјон Франк или Питирим Сорокин. Каква су била формирања политичких организација другог поколења руске емиграције, која су показивала да та идеја о подели руског друштва и о расколу руског друштва у емиграцији није нестала.
 

Мирослав  Јовановић је оценио значај конференције, која се одржава.
 

Она покушава да повеже Грађански рат као последицу Револуције и емиграцију. Сада је 90. година од руског исхода. И веома добро да се обележава тај дан, и добро што постоји идеја да та конференција се направи пред празник Дан Руског Јединства. Тако да има неколико врло важних и врло занимљивих елемената, који су везани за саму конференцију и који много говоре о односу савременог руског друштва према својој прошлости.
 

У свом интервјуу нашој радиостаници Мирослав Јовановић је неколико речи посветио Москви.
 

Москва је град који се стално мења, и у сталној је промени. Наравно има много незадовољних тим променама, али су промене неизбежне. Москва је, као сви велики градови, и у прошлости су се стално мењали. И вероватно је било оних, који су незадовољни. Кадгод дођете после одређеног периода времена, ви видите нешто ново у Москви. Кад дођем следећи пут, за неко време, шест месеци или годину дана, могу бити сасвим сигуран да ћу још нешто ново видети у Москви.
 

Учешће у конференцији, посвећеној руском егзодусу, није једини циљ боравка Мирослава Јовановића у Москви.
 

Ја у овом тренутку радим на једном већем пројекту формирања центра за изучавање Русије при филозофском факултету Београдског универзитета. Сви сусрети су били усмерени на проширењу контаката, на постизању договора, неких начелних договора, који су већ постигнути и које је требало прецизирати, допунити. Траже се оквири, траже се могућности да се један центар, који се формира у Београду, повеже се са руским научно истраживачким и академским институцијама, се направе добри контакти са Московским Државним Универзитетом, са МГИМОом, са два Петербуршка факултета у оквиру Санкт-Петербуршког Државног Универзитета. Тако да те рећи о тим контактима и како се они могу реализовати, како се читав тај пројекат може чинити обострану корист и за руску, и за српску страну. 
 

У сваком случају Мирослав  Јовановић је планирао да говори о томе и с директором руског института Стратешких истраживања Леонидом Решетниковим.
 

Пред нашим микрофоном је био српски историчар Мирослав Јовановић.