Експерт за поморско право: консензус о трибуналу против пирата

Међународној флотили све теже је да се супротстави пиратском занату поред обала Сомалије, који јача, изјавио је заменик Генералног секретара УН Лин Пескоу у СБ УН. Допломата је навео свеже цифре. Сада поморски разбојници држе преко 500 људи и 25 бродова, само за првих 10 мсеци године отето је скоро 40 бродова. Мада пирате хапсе – тренутно се у 12 земаља налази 700 људи – они се најчешће поново нађу на слободи. Кенија сада пушта девет пирата под изговором да нема право да им суди за злочине извршене ван њених граница.
 

Привучени великим парама, бандити постају све лукавији. Они су научили да проводе по неколико дана без сна и хране, бодрећи се наркотицима, и чак су престали да се плаше да нападају на војне бродове међународне антипиратске флотиле. Ових дана пирати су на отетом јапанском теретњаку са таоцима пришли малом шпанском броду који је пратио брод УН са храном и отворили ватру. Напад је био одбијен. На тако дрску акцију пирати су се одлучили добивши тог дана рекордни откуп за јужнокорејски танкер од 9 милиона долара. Узроци за наставак пиратске активности, нажалост, нису искорењени, сматра експерт за поморско право Анатолиј Колодкин.
 

Не предузимају се строге, оштре мере у борби против пиратерије, предвиђене међународним правом. Конвенција о поморском праву 1982. године предвиђа кажњавање за пиратерију, али песто државе или не реагују на пиратске нападе, или у њиховом законодавству није предвиђена борба против пирата. Друго, ту је нерегулисаност економских и политичких односа у самој Сомалији. Тамо се читави региони налазе под влашћу различитих племена, непосредно везаних за пирате.
 

Али основа за то да се ситуација коренито промени већ постоји. 27. априла СБ УН једногласно је прихватио резолуцију о борби против пиратерије, коју је предложила Русија, подсећа експерт.
 

Генерални секретар УН сада ради на томе да се у складу са овом резолуцијом одабере најприхватљивија варијанта формирања или специјалног трибинала у некој земљи, или регионалне међународне коморе, како би тамо били представници не само приобалних, већ и других држава. Као треће, размишља се о стварању Међународног кривичног трибунала за борбу против пирата.
 

Идеју за такав трибунал Русија је дала прошле године, указавши да успешну борбу против пирата ометају разне правне норме земаља. Између осталог, Москва не сматра да је оптимало изручивати криминалце истој тој Кенији, где се суди по британским законима са обавезном поротом, што неоправдано одуговлачи суђење. За рад трибунала треба основати посебан фонд, а нису све земље спремне да у њему учествују. Осим тога, део земаља би више волео да се ослања на националну судску праксу и органе истраге. РАд на уклањању тих проблема активно се води у УН и на међународним форумима за борбу против пирата, који се у последње време одржавају прилично често. У октобру је одржан састанак у Лондону, а почетком новембра у Данској, 11-12. новембра он се одвија у Бугарској. Тако да консензус у погледу тога где и како судити пиратима ускоро ће бити пронађен, уверен је Анатолиј Колодкин. А актуални талас пиратских напада делимично је везан за природне разлоге: завршен је период монсуна, Индијски океан се смирио, дајући још један повод разбојницима да поново испловљавају бавећи се својим незаконитим занатом.