Русија и НАТО: време је за заједнички рад?

Учинити Северноатлантску алијансу ефикаснијом. То је циљ реформи НАТО-а, које намеравају да одобре чланови алијансе на самиту у Лисабону. Међу иновацијама је стратешка концепција НАТО-а. У њеном пројекту, који је благовремено разаслат по НАТО пресоницама, одређују се нове претње, између осталог ракетна и сајбертерористичка. У новој концепцији је одражен и став о тежњи алијансе да гради стратешке односе са Русијом. Мапа пута такве изградње биће одређена 20. новембра на самиту Русија-НАТО.
 

Северноатлантска алијанса не крије да очекује од састанка у Лисабону обнову односа са Москвом, истакао је стални представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин.
 

НАТО жели, по мом мишљењу, историјско помирење са Русијом. Русија им је потребна, и они су коначно то почели са схватају. Зато је у документима реч чак о стратешком партнерству, о решавању глобалних проблема заједно са Русијом. Говори се о томе да такав форум као Савет Русија-НАТО треба да ради у било које време, да може да буде отворен за сва питања. Ја не памтим такву флексибилност НАТО-а, који је усвојио између осталог и најозбиљније руске поправке.
 

Током последње године Русија и НАТО заједно су радили на оцени заједничких претњи. Понекада су се водиле озбиљне дискусије. На пример, оцену ракетне опасности стране виде на сасвим различите начине. Коначно су решиле не да траже компромисне формулације, већ да фиксирају у документу сва неслагања и да их представе председнику Русије Дмитрију Медведеву и НАТО руководству. Нека они решавају шта са тим да се ради, јер од узајамне помоћи у датом питању зависи хоће ли бити или неће заједничког система ПРО.
 

У принципу, непревладивих препрека за стварање заједничке ПРО експерти не виде. Најважније је што се Русија категорички противи да се овај систем ПРО налази у близини руских граница и против је демонизације неке земље, између осталог Ирана. Како је изјавио помоћник председника РФ Сергеј Приходко, Русија је спремна за сарадњу, и идеја заједничке ПРО у потпуности може да буде реалиована чак неу дугорочној, већ у средњорочној персепективи. Председник Института за стратешке оцене и анализе Александар Коновалом слаже се са таквим виђењем ситуације.
 

Најважније је што препрека заиста нема. Данас постоји један проблем – схватиити шта нам нуде. Фактички, постоје три могућности. То је стварање ПРО театра војних дејстава – у том правцу смо већ некада контактирали са европљанима. Може се говорити о проширењу самог система ПРО за територију Европе. И коначно, може се говорити о глобалној ПРО, у коју би се укључиле и све земље у појасу од Атлантика до Урала. У једном случају може се говорити о томе да свака држава која би ушла у овај систем разрађивала би своје елементе ПРО. Затим би они били спојени и координисани. У другом случају требало би разрадити заједничке елементе овог система. То су све различите ствари, и треба се договорити о томе шта имамо у виду, када говоримо о заједничком систему ПРО.
 

Дмитриј Медведев у Лисабону намерава не просто да понови познати став Русије, већ и да изрекне низ конкретних идеја о срадњи у области ПРО. И тада ће НАТО имати реч, имаће реч његова способност на равноправно партнерство приликом оцене опасности и изградње система безбедности.