Сутра 15 година од потписивања Дејтонског мировног споразума

Дејтонским мировним споразумом који су 21. новембра 1995. парафирали тадашњи предсједници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић званично је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини.

Петнаест година касније, нико од потписника споразума није жив, оригинал документа је изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.

Споразумом, који је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон послије тронедјељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД, БиХ је подијељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три седмице касније, 14. децембра 1995. У Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и рјешавње неспоразума искључиво на мирољубив начин.

Југословенски парламент је 13. новембра 2002. ратификовао Дејтонски споразум, чиме је СР Југославија јасно поручила сусједима да нема територијалних претензија према БИХ и да се у потпуности придржава одредби из Дејтона.

Првих пет година након потписивања споразума, у Дејтону је сваког новембра међународним скуповима обиљежавана годишњица окончања рата у БиХ.

Посљедњи пут представници држава потписница и међународни посредници окупили су се у бази Рајт-Петерсон у новембру 2000, али обиљежавању јубилеја тада није присуствовао нико од потписника.
Бивши међународни изасланик за Балкан Ричард Холбрук, који се сматра главним архитектом споразума, рекао је у октобру 2005. у Сарајеву да је Дејтонски споразум зауставио рат у БиХ, али да у њему постоје и неке грешке, настале, углавном, због његовог неспровођења.

Холбруку је на десетогодишњицу потписивања споразума у Дејтону уручена Дејтонска награда за мир у знак признања за постизнаје Дејтонског споразума.

Посљедњих година неки политичари у БиХ, међународни представници и поједине међународне институције указивали су на потребу ревизије Дејтонског споразума.

Бивши Високи представник за БиХ Педи Ешдаун је током свог мандата истицао да је Дејтонски споразум основно, али не и коначно рјешење за БиХ и да евентуалне промјене морају доћи из саме БиХ.

И његов претходник Волфганг Петрич је указивао на неопходност реформе Дејтонског споразума како би БиХ постала функционална држава која може да преговара са Европском унијом.

Ревизију Дејтонског споразума затражила је крајем 2004. утицајна група посланика Европског парламента и европских политичара у Стразбуру. Тада је на "Европској конференцији јустиција пакс" усвојена изјава о нужности ревизије Дејтона.

Преузимајуцхи функцију Високог представника за БиХ, у јулу 2007, словачки дипломата Мирослав Лајчак изразио је забринутост стањем у БиХ, уз оцјену да је "БиХ најудаљенија од Европе у односу на све државе региона" јер су у тој држави стали реформски процеси (полиција, уставне промјене) који су основни услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Актуелни високи представник међународне заједнице за БиХ Валентин Инцко рекао је у извјештају Савјету безбједности УН, у новембру ове године, да је ситуација у БиХ нестабилна због недостатка дијалога и воље за компромис.

"Данас, петнаест година послије потписивања мировног споразума у Дејтону, још нема добољно дијалога и компромиса, у земљи, нажалост, још преовлађују националистички програми", рекао је Инцко у том извјештају.

Прије пет година у Бриселу је одржана конференција о уставним промјенама у БиХ, на којој лидери осам највећих политиццких странака из БиХ нијесу успјели да се договоре о битнијим измјенама Дејтонског споразума, али је постигнута сагласност да се ојачају структуре власти и да се учине ефикаснијим.

У јуну 2008. у Луксембургу БиХ и ЕУ потписале су ССП и привремени трговински споразум, а 8. новембра ове године ЕУ је укинула визе за путовања држављана БиХ и Албаније.

Лидери СНСД-а Милорад Додик, СДА Сулејман Тихић и ХДЗ-а БиХ Драган Човић постигли су у новембру 2008. године, на састанку у Оџацима, договор о уставним реформама БиХ који, међутим, није довео до помака у тој области.

Такође су пропали и разговори водећих политичких странака у БиХ са званичницима САД и ЕУ о уставним реформама и убрзању пута БиХ ка ЕУ и НАТО-у, који су вођени у октобру 2009. у војној бази Бутмир у Сарајеву ЕУ је тада поручила да је реформа Устава кључ за европске интеграције БиХ. Истовремено је и Европски парламент у Стразбуру затражио да се уставним промјенама у БиХ, уз поштовање Дејтонског споразума, ојача дјеловање централне државе како би БиХ могла наставити европске интеграције.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић објелоданио је почетком 2008. да је из архиве тог тијела изгубљен оригинални документ Дејтонског споразума.

Један од најтраженијих хашких оптуженика за ратне злочине у БиХ, ратни командант босанских Срба Ратко Младић, још је на слободи, а другом, бившем предсједнику РС Радовану Караџићу, који је ухапшен у јулу 2008. у Србији, суђење је у току пред Хашким судом.