Добро дошли у косовску клопку

Ових дана електронски дневник «Утро» објавио је чланак Натаље Серове «Добро дошли у косовску клопку». Препоручујемо вашој пажњи његово кратко излагање.
Проблем статуса покрајине, као и избор сценарија његовог решавања повезани су не само са питањем о даљој судбини непризнатих држава или перспективама европског сепаратизма којем ће, ван сваке сумње, бити дат допунски подстрек уколико Се Запад, као и пре, буде ослањао на фамозни Ахтисаријев план.
Уосталом, овај ефект домина неће захватити само Русију. Експерти говоре да ће отцепљење Косова оде Србије изасзвати раст радикалних расположења медју поново увредјеним и пониженим Србима. У београдској елити ни данас нема јединства. Раскол је евидентан и у руководству земље: председник Борис Тадић је присталица евроинтеграције, док је премијер Војислав Коштуница њен противник. Пасионарност балканских народа, пре свега Срба, изазива сталну забринутост «старих Европ-љна». Пројекат припитомљавања и умиривања Балкана који је разрадила ЕУ почива на премиси да ће раyвој привреде и пообљшање стандарда становништва стишати страсти. Али тежња ЕУ да ликвидира жариште сталне напетости на Балкану путем стимулисања једних и пони-жавања других може да доведе до дијаметрално супротног ефекта.
Не би се рекло да европске метрополе и Брисел нису свесни тога, поготово што ће независност Косова постати преседан успешне борбе не само за независност тери-торије на којој живи хомогена национална мањина. Све је знатно озбиљније. Суштина проблема је у томе што статус независне државе добити територија коју су, уместо протеране државотворне нације која је овде живела током више векова, релативно недавно – са историјског гледишта — населили припадници другог народа. Зато је косовски преседан опасан не само зато што ће послужити као пример за «старе» сепаратисте попут Ираца и Шкота у Британији, Корзиканаца у Француској, Баска и Каталонаца у Шпанији, Валонаца у Белгији и Мадјара у Румунији и Словачкој. Кудикамо је озбиљнијуа перс-пектива «народноослободилачке борбе» Индијаца и Пакис-танаца који збијено живе у Великој Британији, Турака или Курда који су се скрасили у Немачкој или Арапа који станују у париском предградјима.
Редовни сукоби и погроми, као и већ рутиалне плајервине аутиомобила све мање личе на обично хулиганство. Када арапска омладина хекатомбом прославља главни наци-онални празник Француске, Дан заузећа Бастиље и у ватри сагоревају 3 стотине аутомобила, у питању је не банални криминал, него политичка акција, претеча будуће борбе за нову поделу Европе. У Источној Европи овај проблем још није попримио толике размере, али први кораци у том правцу већ су учињени.
По свему судећи, Вашингтон је једини играч чија заинтересованост за коначно решење косовског проблема не изазива никакве сумње. Пошто у покрајини још нема ни почетака сопствене државности, пројекат фомирања марионетске владе сасвим је перспективан. Брисел ће у потпуном складу са Ахтисаријевим планом решавати проблеме, док ће Вашингтон стајати на кормилу.
На територији Косова већ функционише једна од највећих америчких војних база, «Бондстил». А војна пристутност на Балкану плус административни механизми попут мари-онетске владер у Приштини омогућиће Американцима да не само контролишу регион, посебно трансбалкански нафтовод АМБО који треба да се пусти у саобраћај 2010. године, већ и да учвсти своје позиције у Европи.
Конфликт измедју Косова и Србије који тиња уклапа се у од стране Вашингтона омиљену концепцију контролисаног хаоса који, са своје стране, може да постане веома ефикасан инструменат за слабљење старе Европе и наметање воље САД Европској унији.