Енергојезик за енергетски дијалог

У току посете Немачкој која је завршена крајем прошле недеље руски премијер Владимир Путин између осталог позвао је ЕУ да се приликом увођења нових правила регулисања енергетских испорука консултује са Русијом, како би се избегле непотребне недоумице. А неколико дана раније, у оквиру јубиларне конференције 10-годишњица енергетског дијалога Русија-ЕУ, одржане у Бриселу, министар енергетике Русије Сергеј Шматко је приметио да треба да се научимо да говоримо истим језиком у енергетици. Често неслагања у прогнозама, различита тумачења међусобних одлука доводе по његовим речима до неспоразума.
 

Колико се снажно данас разликују, ако се тако може рећи, енергетски дијалекти Русије и велике Европе? Неко до њих је навео Владимир Путин. Уочи своје посете Берлину он је изјавио са станица немачког Зидојче Цајтунга: Буквално куца на врата идеја формирања јединственог енергетског комплекса Европе. Ипак, како је признао даље, последњих година тема сарадње Русије и ЕУ у сфери енергетике била је превише исполитизована. По његовим речима, ствар је отишла тако далеко да су Русију почели да оптужују за коришћење испорука нафте и гаса као инструмента политичког притиска.
 

Још једном темом где се комуникација одвија на различитим језицима Путин је назвао усвајање такозваног трећег пакета мера у области енергетике, које се припрема у ЕУ. Најспорнији моменат је захтев да се произвођачи енергије лише права да поседују инфраструктуру за њено испоручивање потрошачима. Усвајање трећег енергетског пакета, сматра руски премијер, поткопава жељу инвеститора да улажу средства у нове пројекте. Тако за неколико година уместо конкурентног тржишта можемо да добијемо трошну инфраструктуру, дефицит енергената, што значи и високе цене за еврпске потрошаче.
 

Ових дана Европска комисија интензивно ради на дугорочном планирању енергетске политике. Почетком новембра на иницијативу комесара за енергетику Гинтера Етингера била је утврђена стратегија развоја енергетике ЕУ до 2020. године. 2011. године очекује се усвајање акционог плана на повећању енергетске ефикасности, као и програма развоја енергетике до 2050. године. Што се тиче стратегије 2020. године, један од њених приориета је јачање међународног карактера енергетске политике. То се по мишљењу експерата директно односи на Русију.
 

Истина, за сада овде се не види нешто ново. Како су истакли европски медији, на већ поменутој бриселској конференцији Гинтер Етингер и Сергеј Шматко нису скривали да се руски и европски сценарио развоја сарадње битно разликују један од другог. Ако Москва тежи увећању гасних испорука у Европу, за ЕУ је кључна реч диверзификација. Гинтер Етингер између осталог поново је потврдио приоритетност гасовода Набуко за ЕУ, који иде мимо Русије, као противтежа гаспромовском Јужном току. Између осталог, по мишљењу Виталија Бушуева, генералног директора Инситута за енергетску стратегију, без утицаја политике се у принципу не може.
 

Ја бих чак рекао тако, каже Бушуев: енергетика данас постаје талац и слушкиња политике. Не напротив. Све одлуке се усвајају као политичке, и то је исправно. Политичари су приморани да на одређено питање гледају шире. Ако је на Западу донета одлука да се постиже независност од испорука из Русије, то је политички задатак. А даље већ следе одлуке које могу да немају економски карактер. А рпојекат Набуко, никаквог економског стимуласна у њему нема. То је политичка одлука.
 

Политика и политизација, о чему је говорио руски премијер, различите су ствари. Због политизације енергетски дијалог са Европом, по речима председника руског Савеза нафтних и гасних индустријалаца Генадија Шмаља, тече по принципу: Ми говоримо о јендом, европљани о другом. Али да ли треба за енергетски дијалог израдити посебан енергетски језик? Тешко да је тако. Једноставно, потребно је коминицирати на нормалном језику парнтера који једни другима верују.