Русија и Запад на распућу

Русија и Запад се налазе пред избором: да се договоре о заједничком систему ПРО или да започну нову трку у наоружању. Тако је упозорио председник Русије Дмитриј Медведев у свом експозеу Федералном сабору земље. Ипак овај сигнал је послат пре свега страним партнерима.
 

Медведев је још на самиту у Лисабону дао до знања да учешће Русије у стварању ЕвроПРО може да буде само партнерско: „никакво друго учешће, учешће колико да се каже, није могуће“. Или ће Москва равноправно сносити одговорност за безбедност, делити се информацијама и доносити одлуке о овим или оним проблемима, или уопште неће учествовати у том процесу. Али онда Русија ће бити приморана да се брани, нагласио је тада председник.
 

У својој посланици Федералном сабору Дмитриј Медведев је био још оштрији у изјавама:
 

Русија је спремна да заједно са заинтересованим државама ради на јачању механизама који раде против ракетног ширења. На самиту Русија-НАТО у Лисабону ја сам рекао шта мислим о формирању могуће архитектуре европске ПРО, која би користила потенцијале Русије и Северноатлантске алијансе, - говори председник Русије. – Већ је дат старт заједничкој изради читавог комплекса. То је, без сумње, позитиван развој. Али желео бих да кажем отворено, да нас у најближих десетак година очекује следеће питање: или ћемо постићи споразум око ПРО и створити заједнички механизам сарадње, или ћемо започети нову трку у наоружању. И мораћемо да доносимо одлуке о новом ударном оружју, нагласио је Медведев.
 

Наравно да у тој трци неће бити победника. И Москва не жели да се догађаји развијају по таквом сценарију. Москва се заступа за такав систем безбедности који ће заштити од потенцијалних напада са стране, али и свести на немогуће напад од стране партнера. Зато је Москва предложила стварање ПРО по секторима. Односно, сваки учесник договора ће бити одговоран за своју зону безбедности и имати своју ПРО. А ти системи ће бити у кооперацији преко центара управљања.
 

НАТО без ентузијазма гледа на ову идеју. Проблем је у томе што САД желе да једним ударцем убију две муве, сматра заменик директора Института за изучавање САД  и Канаде, председник Фонда подршке војних реформа Павел Золотарјов:
 

Систем противракетне одбране, који стварају САД може да има два циља. Онај који је декларисан: одбијање потенцијалне претње са стране Ирана и Северне Кореје. И други: предност у бесконтактним ратовима будућности. Та два циља су неспојива. Први тражи сарадњу са Москвом. Трајекторија ракетног удара Ирана на САД пролази преко територије Русије. И без заједничког система ПРО зауставити те ракете је немогуће. Али за други циљ немогућа је сарадња са Русијом. Онда ће тај систем за бесконтактни рат бити усмерен против Русије и других земаља Истока, што продубљује јаз међу Русијом и НАТО и тражи да се предузму адекватне мере.
 

Запад мора да одлучи шта заиста жели: да гарантује будућим генерацијама света мир или да настави супротстављање. Русија је свој избор већ учинила.