Договор који умало није посвађао ЕУ

Лисабонски договор је напунио годину дана. По Лисабонском договору је пристало да живи 500 милиона Европљана из 27 земаља, и он ипак није постао основни закон јединствене Европе. Три земље су се избориле за искључке из правила. Чешка се обезбедила од могућих претензија на имовину од стране исељених после рата етничких Немаца, Пољска – од закона ЕУ, који се тичу хомосексуалаца, Велика Британија ће у својим судовима потврђивати одлуке европских правних ограна. Шеф сектора евроинтеграције института Европе РАН Олга Потемкина сматра највећим достигнућем Лисабонског договора стварање заједничког пространства слободе, безбедности и правосуђа. Иако и овде има много неуспеха и противречности, каже она:
 

Пространство слободе, безбедности и правосуђа односи се на емиграциону политику, начин преласка преко граница, борбу против организованог криминала, полицијску и правну сарадњу. Одлуке ЕУ у тој сфери се лакше доносе преко нормалне процедуре парламента, комисије и савета. Како успех, навешћу одустанак од једногласног гласања по питањима сарадње полиција, признање Европола као пуноправну структуру ЕУ, започете дебате  о проблему који је још недавно сматран за утопију. А наиме, о стварању Европског тужилаштва за шта ће бити потребно од 10 до 15 година. Даље- ЕУ се враћа заборављеној идеји међународног пограничног корпуса који ће штити границе ЕУ.
 

О проблему миграције Олга Потемкина каже следеће:
 

На жалост не постоји солидарност у решавању тог задатка. Неке земље се удаљују од стандарда, одбијају да унифицирају статус избеглица. Не желе да равноправно поделе тај проблем са другима. Како резултат мала Малта је претрпана Африканцима. Они се искрцавају и у Италију, Шпанију, Грчку. Зауставити те сеобе је немогуће, бизнис на превозу тих људи цвета. Или узмимо срамну ситуацију са румунским Ромима, који су исти такви грађани ЕУ као и Немци, Французи и Италијани. Саркози умало да доспе у Европски суд за због депортације Рома из Француске. Да, председник није прекршио унутрашње законе, али је игнорисао директиве ЕУ, које траже индивидуални прилаз сваком емигранту.
 

Лисабонски договор како смо рекли има свега годину дана. Да ли је договор утицао на односе Русије и ЕУ?
 

Прогрес у припреми споразума између Русије и Европола за размену информације сматрам веома важним. То значи да је ниво поверења веома висок. Русија постаје прави партнер ЕУ у борби против организованог криминала. То је прави пробој у руско-европској сарадњи. Компликованија је ситуација око безвизног режима за краткорочна путовања. Ситуација се није побољшала. Ми смо са своје стране испунили све услове. Али кад исти тај Саркози од нас тражи да уступимо у енергетској сфери, а Меркелова повезује безвизни режим са повлачењем наших трупа из Приднестровља – онда је то, извините, пазар о нечем сасвим другом. Неприхватљив и непристојан.
 

О перспективи ступања Русије у ЕУ Олга Потемкина каже следеће: „Не видим смисла. Наша земља је и азијска земља, а Азија постаје наш партнер са све већим значајем. Ипак ми и Европљани настављамо да идемо једни другима у сусрет. Русија за то не мора да постане 28.члан ЕУ.