Русија је против одуговлачења постојања међународних трибунала

Русија је изразила забринутост због одуговлачења предмета Међународних трибунала за бившу Југославију и Руанду. Државе, створене на постјугословенском простору и Руанда су спремне да саме доврше предмете. Ову позицију је изложио заменик сталног представника РФ при ОУН Александар Панкин на отвореној седници Савета Безбедности.
 

Рок за завршетак рада Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) требало је да истекне крајем ове године. Међутим, његови представници стално инсистирају на продужавању својих овлашћења. Пре пола године МТБЈ је реферисао Савету безбедности о спремности да заврши разматрање предмета 2012. године, а последњи апелациони предмет 2014. године. Сад главни јавни тужилац МТБЈ Серж Брамерц, већ говори о 2015. години. Међународни судски орган је требало непристрасно да анализира ситуацију и да кривце позове на одговорност. Нажалост, овај задатак није у потпуности реализован због политичке ангажованости МТБЈ. Пресуде које је донео у многоме су се прилагођавале политичкој реалности, насталој на Балкану и интересима западних земаља. Објекте прогона углавном представљају србски политичари и грађани. За време постојања МТБЈ одржана су 142 суђења. 92 од њих су била против Срба, истиче руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за проучавање словенских народа РАН Јелена Гускова.
 

 Шездесет шест одсто предмета јесу предмети против Срба. Срби су укупно до данас осуђени на више од 400 година, док су Хрвати осуђени на 80, а Муслимани на још мање. Необјективност, једностраност трибунала изазива озбиљне бојазни код руководилаца многих земаља. И уопште, треба поставити питање о томе да се провери делатност трибунала, да се она оцени.
 

Главни задатак трибунала је био, сматра Јелена Гускова, да ухапси српске лидере и у Хрватској, и у Србији, и у Босни и Херцеговини, да докаже да су управо они наводно главни кривци за догађаје на Балкану 90-их година, и да се самим тим оправда НАТО агресија против Југославије 1999. године.
 

У насталим околностима наставак рада Међународног трибунала за бившу Југославију губи смисао. Напротив, на дневном реду треба да се појави питање о дефинисању конкретних рокова за завршетак његовог рада.