„Европро“: сви заједно или свако при своме?

Зближавање ставова Москве и Северноатлантске алијансе за изградњу евроПРО сложен је, али изводљив задатак. Њега покушава да реши радна група Русија-НАТО, чије заседање ће бити одржано у четвртак у Бриселу. По мишљењу аналитичара, за продуктивнији рад војним експертима могу да буду потребни „додатни политички имплуси“.
 

Импулси о којима је реч стижу од стране лидера Русије и САД. Дмитриј Медведев и Барак Обама су расположени за рестартовање односа не само линијом Москва-Вашингтон, већ и Москва-НАТО. Што се тиче ПРО, са руске стране нов „импулс“ је стигао за време недавног самита у Лисабону. Тада је председник Русије изнео иницијативу Москве о формирању „секторалне ПРО“. Говорећи поједностављено, њена суштина је у следећем: ако ракета лети у страну САД или Европе изнад Русије, обарају је руске противракете; ако ракета лети у страну Русије преко зоне одговорности западних земаља, обара је Запад. Таква шема сама по себи је већ компромисна варијанта у поређењу са плановима НАТО-а. Алијанса је за сада сагласна на сарадњу у оквиру ПРО само у виду некакве „размене информација“.
 

Главно размимоилажење у ставовима Москве и Брисела о ПРО данас је у оцени степена и извора ракетне опасности. НАТО у том својству наводи Иран, Кремљ се са тим не слаже. Па и уопште, за сада је додирних тачака врло мало, истакао је у интервјуу за Глас Русије главни уредник листа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов:
 

Данас је лакше одредити у чему је подударање. Осим опште идеје да би било добро и правилно заједнички градити некакав систем заштите од ракетних опасности, никакве јасности нема. Каква ће бити сардња међу учесницима, да ли је то јединствени заједнички систем. Или су то различити системи, али они су међусобно везани и координисано раде. Или је то просто политичка парола. Шта више, нема јасности шта у ствари планирају да раде у Европи САД. Зато што оне планове које је имала администрација Буша, администрација Обаме је тобоже затворила – изградња радара и размештање ракета у Пољској.
 

А нови планови су за сада врло локални. Није јасно ни да ли је то заједнички пројекат или амерички, каква је улога Европе.
 

Треба истћи да изјаве многих западних експерата и политичара, нажалост, показују: мишљење из доба хладног рата још увек није превазиђено, без обзира на све разговоре о ресартоању. Многи од њих говоре о томе да Русију неће пустити да учествује у европској ПРО и Брисел ни за шта неће дати Москви у том систему иста права као члановима НАТО-а. Наводи на опрезност и чињеница да сенат САД до данас није ратификовао нови Уговор о стратешком наоружању, који повезује његово смањење са могућим распоредом противракета. Ипак ствар Москве је да понуди, а земе НАТО-а да реше шта је за њих важније: реална безбедност или некакви скривени геополитички циљеви. Дмитриј Медведев је упозоравао западне партнере: данас историја пружа шансу да се свет учини безбедним. Избор је једноставан: са једне стране сарадња, са друге нови талас трке у наоружавању.