Вруће лето 2010.

Највећи кошмар 2010. године за руске грађане била је ненормална жега и шумски пожари који су се обрушили на земљу прошлог лета. При чему се многи прибојавају да ће се последице разбеснеле стихије осећати још дуго.
 

Врућину у јулу и августу прошле године становници европског дела Рсуије ће запамтити задуго, уверен је председник Научног савета за климу Руске академије наука Георгиј Голицин.
 

Ова жега била је рекордна за свих отрилике 200 година колико се бележи температура. Образовао се снажни антициклон, који је стајао 55 дана. За то време практично није било кише. У крајњој линији, у Москви и у њеној околини за то време само два пута пала је слабија киша. Одатле и исушивање тла на европској територији земље, одатле и избијање пожара.
 

Суша је довела до значајних губитака у пољопривреди. Посебно снажан удар су претрпеле житарице, истиче експерт Економског института РАН Борис Фрумкин.
 

Спој врло хладне зиме са мало снега која није омогућила да се у тлу накупи влага и лоше је утицала на озиме културе и страшне суше која је уништила значајни део озимих култура и пролећне сетве. И ако се сви губици руске пољопривреде од аномалних временских услова прошле године процењују на 9-10% бруто продукције, производња житарица смањена је за 38%. То је довело Русију у сложени положај и на унутрашњем и на страном тржишту.
 

Како би се осигурале сопствене потребе, Русија је морала да уведе ембарго на извоз житарица до средине наредне године. Али чак ова мера није спречила раст цена пољопривредне продукције у  земљи, што се у првом реду одразило на обичне купце.
 

Међутим људими су се и тако врло намучили. Само у Централној Русији изгорело је око 3,5 хиљаде кућа. Хиљаде суди су за неколико минута изгубиле све. Држава је хитно притекла у помоћ погорелцима. До 1.новембра сви радови на ликвидацији последица пожара били су завршени. Они који су хтели нове куће или станове, добили су их. Они који су хтели, добили су компензацију уместо изгубљених кућа. Ипак потребе пострадалих се не ограничавају само стицањем крова над главом.
 

Многим погорелцима, као и становницима оних региона земље где је дуго стајао дим од запаљених шума и мочвара, потребна је појачана медицинска контрола, подвлачи академик РАМН, заменик председника Комитета за заштиту здравља Државне думе РФ Сергеј Колесников.
 

Последице тога су што су канцерогени и диоксиди од пожара на тресетиштима доспевали у спољашњу средину, благо говорећи, нису сасвим предвидиве. Зато што су честице дима проницале у органе, тамо су остајале. Њиј су гутале ћелије макрофази, које по правилу остају у организму заувек.
 

Између осталог највећег дела становништва ове болести ће се мало тицати. Вечина здравих људи доласком јесењих киша и хладноће лако се прехладила, кашљала, и вратила у норму. Али у сећању руских грађана врело лето 2010. остаће дуго забележено.