Рат без победника

Главни валутни резултат 2010. може се формулисати кратко. Сада нико не зна тачан одговор на питање која је валута боља – јака или слаба? Наравно, јака валута представља поверење инвеститора и раст улагања у пиривреду, али само слаба валута пружа конкурентне предности пред поризвођачима из других земаља.
 

Током читаве 2010. године свет је посматрао валутни сукоб између Америке и Кине. Вашингтону одавно већ није одговарао снижени курс јуана. Напетост до које су довеле оптужбе упућене Кини да манипулише својом валутом, достила је врхунац у септембру. Представнички дом Конгреса САД одобрио је нацрт закона по којем америчке компаније могу да дају пријаву за увођење увозних такси на кинеску робу. То ће омогућити да се компензује ефекат ниског круса јуана према долару. Тражење кривих за своје проблеме у датој ситуацији није најбољи излаз. Америка би пре свега требало да увде ред у сопственој привреди, изјавио је у интервјуу за Глас Русије директор Руског Микрофинансијског Центра Михаил Мамута.
 

Пекинг се такође бринуо пре свега о својој привреди. И тако је заузврат ставио до знања да је спреман на узвратне мере. Фактички недељу дана пре Божића напетост између САД и Кине прешла је у нов стадијум. Обама је одлучио да продужи пореске олакшице за богате Американце, а то значи нове трошкове за буџет – отприлике 500 милијарди долара. Значи, расте и тако огроман дуг земље, а са њим и ризик оних који поседују америчке акције, читај – Кине. Пекинг је одмах иступио против долара, изјавивши да су буџетски проблеми САД много озбиљнији од европских. А пошто је један од високих кинеских чиновника подржао мере коеј европске власти предузимају за стабилизацију финансијских берзи, евро је почео да расте, а долар да пада. Експерти кажу да за сада не треба говорити да САД и Кина могу да постигну компромис у скорије време.
 

Последице ових сукоба нису могле да се не одразе на Европу. Али Стари Свет не жури да тупи у валутни рат. Овде се користе други механизми. На пример, финансијске помоћи. Са једне стране, она спасава Грчку и Финску од дифолта. Али са друге, аналитичаре је навела на опрем нежеља Португалије да прими такву помоћ. Неки су чак псотавили птиање да ли треба фактички силом терати земље да приме такву помоћ. Јер Ирска, на пример, дужна је да отплаћује своје дугове само следеће године, а издвјање помоћи претворило се у бекство улагача из банака и лишило Даблин  могућности да се тихо договори са инвеститорима под повољнијим условима. Прича око Ирске ослабила је курс евра. И то је управо врло повољно за повећање конкурентности читаве европске индустрије. Тачније испада да је слична помоћ потребна пре свега Европи, која је тако нашла начин да се супротстави Американцима који активно штампају доларе. Ни Јапан није остао по страни, покушаје да смање вредност валуте предузимају и Јужна Кореја и друге земље.
 

Што се тиче Русије, Централна банка предузима све напоре да се не допусти нагло јачање или слабљење рубље. А однос Русије према валутним ратовима формулисао је први заменик председника ЦБ Алексеј Уљујаев: То је игра са негативним салдом у којој се не може победити, али сасвим тачно може се изгубити глобално.