Евро: вештачко храњење или еутаназија?

Прве речи већ на самом почетку јануара године, која је наступила, у вези с јединственом европском валутом, нису за њу биле нимало ласкаве. „Евро неће преживети идућих неколико година.“ Овакву пресуду донеле су у једном од последњих бројева угледне немачке новине „Die Welt“. „С евром је све готово,“ одазвао се на страницама ништа мање познатог америчког часописа „Foreign Policy“ Чарлс Каломирис (Charles Calomiris), професор Колумбијског универзитета. Одакле потиче тако дубок песимизам?
 

По речима професора Каломириса, иако је економска криза бацила јарку светлост на трагичну будућност јединствене валуте, лидери ЕУ још увек покушавају да сачувају привидни статус кво. Међутим, у следећих годину-две дана, предсказује научник, неколико земаља ће морати да се одрекне евра. Најреалнији кандидати за „одрицање“ данас су по његовом мишљењу Грчка и Ирска. А ових дана се, додао је он, као претња од експлозије кад је у питању стабилност европске валуте, показала и ситуација у Португалији.
 

Што се ње тиче, 12. јануара у земљи је одржана прва у 2011. години велика аукција за продају државних облигација, чији је рок гашења 2014. и 2020. године. Како је на страницама америчких новина “Agenda of Life” подсетио један од водећих економиста Светске банке Владимир Шекојан (Vladimir Shekoyan), Португалија за опслуживање својих дужничких обавеза троши много више него, на пример, Немачка. У току прошле године цена ангажовања кредитних средстава је за ову земљу порасла 4 пута. А приход од 10-годишњих папира премашио је 7 процената, што је већ опасно. Истина, како је уочи аукције изјавио португалски премијер Жозе Сократиш, Португалија неће молити ЕУ за помоћ и моћи ће самостално да ангажује средства за опслуживање дугова.
 

У целини, по подацима Шекојана, 2010. године у државама европске зоне однос државног дуга према ДПБ износио је 84 процента или за 20 одсто више него 2007. године. А сматра се да на нивоу дуга према ДПБ преко 60 процената у финансијским системима могу да започну неповратни негативни процеси. На основу података који су процурили у штампу, Немачка и Француска у последње време буквално намећу Португалији помоћ из фонда ЕУ. Ипак, само финансијски „допинг“ тешко да може да помогне евру, пишу већ поменуте новине „Die Welt“. Ни директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки не сматра да европској валути одговара рецепт „вештачко храњење“.

- Захваљујући чему је Европа изашла из рецесије? Захваљујући огромним државним улагањима. Она су практично одиграла улогу ударних доза лекова за отклањање болова, који се болеснику дају уместо да се он лечи. Односно, симптоми бола – у овом случају рецесија се отклањају, а болест се у међувремену и даље развија. И резултат су кризе које данас имамо у Ирској, Грчкој, Португалији, и све је очигледније, већ и у Француској. (...)

Кагарлицки решење види у престанку финансијског „допинга“. Истина, он признаје да је то бременито социјалним и политичким кризама. По речима Владимира Шекојана, ових дана  погледи инвеститора и обичних Европљана све чешће „с надом“ бивају уперени ка Немачкој – незваничном „благајнику“ Европске Уније. Међутим, овде већ, упозорава шеф оделења земаља и региона Института Европе Владислав Белов, ступа на снагу унутрашња политичка ситуација. Опозиција у Немачкој је категорично против сталног „дохрањивања“ дужника, а преко половине Немаца уопште се залаже за излазак из европске зоне, да се њени проблеми не би решавали о свом трошку.
 

Шта је ипак боље – „вештачко храњење“ евра или можда директно његова „еутаназија“? Како се каже у таквим случајевима, и једно и друго је горе. Али, ево занимљиве опаске истог овог „Die Welt“. „Онај ко сматра да је криза евра директан производ апстрактне финансијске кризе, - пише, између осталог, издање, - у дубокој је заблуди. Акумулација државних дугова у Европској Унији је резултат кратковиде политике моћника света овог и кумовања у економији“. Зар приликом трагања за одговарајућим рецептом за лечење болесне европске валуте не треба узети у обзир и ову примедбу?