Председник ММФ-а се плаши

Дисбаланс у светској економији прети новом глобалном кризом. На то упозорава председник ММФ Доминик Строс-Кан. То што неки експерти оптимистички називају обновом светског економског система у ствари је пут ка новим потресима.

Обнова глобалне економије после кризе 2008. тече, али то није онај процес који води ка стабилности у свету, сматра Доминик Строс-Кан. По његовом мишљењу, за то време заоштрена су четири основна проблема који могу да имају најжалосније последице. То је крајње висок ниво незапослености у свету, растући протекционизам у сфери финансија и трговине, дисбаланси који постоје међу земљама и одсуство равнотеже унутар појединачних држава. При чему вајвећу опасност по мишљењу Строс-Кана представљају управо последња два проблема.

Са тачке гледишта доктора економских наука РАН Леонида Вардомског, питања која покреће Строс-Кан су праведна, али нису нова. Она представљају опасност по светску економију у најмањој мери у последњих 20 година.

Глобализација економије изазвала је дубоку полазирацију у свету. Тачније појавио се пол богатих и сиромашних и провалија међу њима до данас се увећава. И унутар земаља, и унутар међународне заједнице расте социјална неједнакост. Увећавају се разлике у приходима, у могућностима, у развоју између земаља и унутар земаља, што наравно крши унутардржавну стабилност и глобалну стабилност.

Као пример председник ММФ пореди раст унутрашњег бруто производа у земљама са великим спољнотрговинским дефицитом, тачније у САД и са спољнотрговинским профицитом, као што су Кина и Немачка. Како се испоставило, економија САД о данас расте на рачун унутрашње потражње, док главни покретач у Кини и Немачкој остаје извоз. Слични дисбаланси подвргавају ризику стабилност процеса обнове глобалне економије, подвлачи Строс-Кан.

Између осталог, низ експерата сматра да је председник ММФ пожурио, изразивши бојазан да ће доћи до нове опште економске кризе. Између осталог, слабо место руске економије је њено извозно-сировинско усмерење.Потреси овде могу да буду изазвани најразличитијим разлозима, не обавезно глобалним финансијским крахом, каже заменик директора Института за економију РАН Дмитриј Сорокин.

Русија је земља која зависи од извоза линијом сировина и енергије. И читав проблем је у томе у којој мери криза може да дотакне овај правац. Али ја бих хтео да подвучем да такве ствари не дотиче само криза. Рецимо, политика енергетске замене пре или касније ће довести до пада цена традиционалних енергената.

Ако се експерти у нечем слажу, онда је то да свет очекује епоха економског егозима. Прошло је време када су земље изјављивале намеру да се уједине у борби против кризе. Сада ће свако бити сам за себе.