Калигула: ново рођење

У московском Театру Нација одржана је премијера коју су престонички љубитељи позоришта чекали са нестрпљењем. Калигула по комаду чувеног француског писца и мислиоца Албера Камија. Представа која говори о римском императору који је живео на преласку у нашу еру и чије име је за читав свет постало симбол тираније, порока и свеопште допуштености.

Драма Албера Камија, који је својевремено добио Нобелову награду за огроман допринос књижевности, за осветљење значаја људске савести више од пола века не силази са светске сцене. Тема егзистенцијализма која је тако занимала филозофа, границе слободе и одговорности, актуална је и данас. Она поново подсећа на крваве диктаторе 20. века: њихови ликови виде се у Калигули, човеку који је поседовао неограничену власт, тиранину који је бацио изазов боговима. И даље осмишљавање захтева чудовишни процес: када се романтичар претвара у беспоштедног деспота...

За последње две деценије московске сцене су виделе неколико тумачења Камијеве драме. Истински љубитељи позоришта до данас се са усхићењем сећају Калигуле у поставци култног руског редитеља Петра Фоменка. И звезде руске позоришне сцене – Олега Мењшикова у главној улози! Тако да интересовање за нову поставку подгревају и ова сећања и могуће жеља да се упореде тумачења позоришних лидера разних генерација. А актуалну представу несумњиво правили су нови лидери. То је редитељ из Литваније Ејумнтас Њакрошјус, који ради и прослављен је у Русији ништа мање него у домовини и Европи. И извођач главне улоге Јевгениј Миронов – руски глумац који, чини се, на сцени може све. Наравно, карте за нову представу биле су распродате много пре премијере – и низ месеци унапред. А на лето ће нову поставку видети у иностранству: европска премијера биће одржана у Риму.

Декор подсећа на шпер-плочу.. Престо од шпер-плоче и дворац од шпер-плоче. Костими патриција су тамни и безлични, преображење је доступно само Калигули. За проглашење нових закона који носе поданицима погибију, он облачи јарку наранџасту одећу... Владати значи красти. Сви то знају. Али то може да се чини на разне начине. Ја лично хоћу да крадем отворено... То је кредо Калигуле. И још: Криви су сви! – проглашава он, издавши указ по коме грађани земље сву своју имовину морају да завештају држави и у страху чекају када ће их владар осудити на смрт.

Главни глумац Јевгениј Миронов износи своје виђење Калигулиног лика:

Могу да кажем да нисам никада имао тако тешку улогу, каже Миронов. Осим Хамлета, вероватно. Хамлет у представи немачког редитеља Петера Штајна био је врло сложен. Искрено говорећи, по физичкој оптерећењу и по моралном постоји нешто блиско. Уопште, нешто блиско постоји у та два јунака, ма колико то чудно звучало, зато што Хамлет такође изриче фразу: свет је несносан. Калигула њоме почиње. Али оба дејствују с сасвим различитих крајева.

Калигула завршава овако: на крају пута глеа унутар себе, а тамо нема ништа! Тамо је спаљено све, констатује глумац Јевгениј Миронов. Да ли је он задовољан таквим финалом – мислим да није. Одабрао сам срећу убице, каже Калигула на крају драме. То је страшна слобода и има ли среће?