Владимир Лењин: борба за хлеб

Броба за хлеб је борба за социјализам – прогласио је у своје време вожд Октобарске револуције Владимир Илич Лењин. 1917. године Лењин се излануо: На хлеб, ја, човек који није био бедан, нисам мислио. Хлеб је некако био за мене сам по себи, нешто попут нуспродукта литерарног рада.

Пре револуције Лењин је хлебу налазио посебну примену. Широко су познате приче о томе како је Лењин, седећи у царској тамници, писао револуционарне текстове млеком. Користећи га као невидљиво мастило. А мастионицу је правио од хлеба. Када се појављивао стражар, револуционар је брзо јео мастионицу. Једног дана морао је да прогута шест таквих мастионица од хлеба.

Прешавши у Санкт-Петербург 1893. године, Владимир Уљјанов први пут је био лишен породичног комфора, морао је да се храни у мензама. Не чуди што је зарадио гастритис. Од те болести морао је да се лечи у швајцарској бањи.

1895. године Лењин је био ухапшен. Али, како сведоче блиски познаници, за годину проведену у затвору његов желудац је био у бољем стању него претходне године на слободи. Мајка му је пирпремала и доносила три пута недељно јело, руководећи се дијетом коју је преписао познати швајцарски стручњак. Осим тога, Лењин је у затвору имао плаћени ручак и млеко.

У емиграцији, прелазећи из места у место, Лењин и његова жена Надежда Крупска обично су изнајљивали стан у јефтиним пансионима. При томе Лењин је увек инсистирао да за време ручака и вечере у пансиону треба све појести. Мотивација је била следећа: домаћини ће одлучити да дају превише и смањиће порције.

Када је Лењин дошао у априлу 1917. у Русију која је збацила цара и одсео код сестре Ане, његови рођаци су истицали ка каквим се апетитом он обрушавао на храну коју у иностранству није имао: пилетину, телетину у слично.

У време Грађанског рата Лењин, поставши председник Совјетске владе, хранио се још оскудније него у периоду емиграције. Црни хлеб, усољена харинга, каша – то је био његов уобичајени оброк. Стидио се да једе намирнице које су му слали другови из провинције. Када су му у његов неудобан стан доносили пакете, Лењин се мрштио и журио да подели брашно, шећер, путер друговима болесним или слабим од недовољне исхране. Једном се наљутио због кофе бесплатне хране коју му је донео интендант Кремља.

Максим Горки се сећао како је Лењин грдио квалитет исхране у трпезарији у Кремљу и говорио да је тамо потребан вешт кувар. При томе Лењин је цитирао размишљање неког стручњака за хигијену исхране о улози укусних зачина. Када га је писац питао како стиже да размишља још о рационалној исхрани, Лењин му је самим тоном ставио до знања да је такво питање неумесно.