ЕУ је програмирана за конвергенцију

„Почињемо од нуле,“ овом фразом, која улива мало оптимизма председник Европске Уније, ван Ромпеј, „благословио“ је 17 министара финансија земаља Европске зоне. Састав конференције челника надлештава, који су заседали у понедељак, у уторак је попуњен њиховим колегама из земаља ЕУ, које не улазе у зону јединствене валуте. Главна тема се није мењала: стабилизација евра, унификација економске, социјалне и финансијске политике. Сад је ствар у детаљима. Проблем разматра аналитичар Сергеј Гук, позван је и стручњак – Руслан ГРИНБЕРГ, директор Економског факултета, дописни члан РАН.

Вероватно се први министри упознали с извесним детаљима немачко-француског пројекта „Пакт конкурентности“ нису упознали из првоизвора, већ из новина. Ангела Меркел је у своје оправдање објаснила: то су само „цртице мисли“ (Gedankenskizze), у потпуности ће шест тачака плана бити представљено 17 председника држава и влада на ванредном самиту 11. марта.

Међутим, ни недостатак званичног текста није омео опоненте да документ подвргну нелицемерној критици. Белгији, Луксембургу, Португалији и другима не свиђа се захтев за укидање система индексације личних доходака радника. Италија нема намеру да се потчињава спољашњим захтевима – да смањи ниво државног дуга. Трећима се не свиђа унификација пореског система и година за пензију. Чини се да уз овакав приступ од пакта Меркел-Саркози скоро ништа не остаје. Какве су у том случају шансе за реалну економску и финансијску конвергенцију, макар у оквиру јединствене европске валуте? Мишљење Руслана Гринберга :

 „Такмичење суверених националних одлука ће се наставити. Оно се понекад заоштрава, понекад се битка завршава нерешено. Очигледно, сад наступа заиста драматичан тренутак. Он је повезан с тим што да би се евро осећао потпуно мирно, финансијски политичари треба да буду координирани. И наравно, потребна је хармонизација пореза, новчано-кредитне сфере.

Међутим, још увек земље имају много суверених права, која не желе да деле. Дилема је страшна, зато што сам настанак јединствене валуте програмира даље активности. Осуђује све владе на ограничавање своје улоге, ето у чему је читав проблем. У Гетеовом „Фаусту“ постоје следећи стихови: «Im ersten sind wir frei, im zweiten sind wir Knechte» - слободни смо у избору првог корака, али смо увек робови другог. То се управо односи на ову причу.

Главни опипљив резултат сусрета челника министарстава финансија јесте повећање европског дела стабилизационог фонда. Само се сматра да су земље ЕУ издвојиле за помоћ сабраћи у невољи читавих 440 милијарди евра. Заправо, од овог износа се може користити само 250 милијарди, осталих 190 је нешто попут НЗ – гарантовани фонд за дате кредите. Министри су одлучили: од 2013. године део за расходе од 250 милијарди мора бити удвостручен. Између осталог, рачуна се на то да се умире финансијска тржишта. Формално одобравање се очекује крајем марта на самиту ЕУ. Није се могло без скептика. Председник италијанске централне банке Марио Драги (Mario Draghi), који претендује на дужност председника ЕЦБ, је упозорио: не треба умишљати да новац наводно може да спречи даље кризе у Европи.