Језик – апсолутна вредност човечанства

Разноврсност језика планете исто тако се налази под претњом нестанка, као и разноврсност представника биљног и животињског света. Како би се ситуација спасла, УНЕСКО је утврдио Међународни дан матерњег језика. Он се обележава 21. фебруара у знак сећања на догађаје од пре пола века. Тада су у Даки, данашњој престоници Бангладеша, од полицијских метака погинули учесници демонстрација у одбрану матерњег језика бенгали. Они су захтевали да се он призна за један од званичних.

Данас у свету постоји око 7000 језика, али њихова количина нагло се смањује. Врло је вероватно да ће до краја 21. века половина нестати. Прогноза је сасвим реална: по подацима статистике, сваког месеца нестају два језика. И ако је у почетку двадесетог века владало мишљење да језици мањина коче прогрес, сада су људи схватили колико је важно сачувати их, каже лингвиста, шеф лабораторије за аутоматизоване лексикографске системе Московског државног универзитета Олга Казакевич.

Наша цивилизација изграђена је на културној и језичкој разноврсности. Језици нису само средство комуникације, већ и чувари културе, традиција и мудрости многих генерација. Не само зато што су створени текстови на тим језицима, у којима се ова мудрост чува, већ и зато што у својој структури језик носи извесну концентрацију погледа на свет. Човек гледа на свет кроз призму свог језика. Сваки језик пружа могућност да се погледа на њега на нов начин. И нестанком неког језика губимо неку слику света.

Само у Европи око 50 језика је на ивици нестанка. У Русији су на реду на десетине. По подацима УН, од 40 језика староседелачких малобројних народа Севера, Сибира и Далеког Истока, половина је у опасности. И мада нико посебно ове језике не истискује, они не издржавају конкуренцију државног језика. Пошто су практично све сфере делатности: образовање, пословна комуникација, средства масовног информисања – везане за овај језик. За мале једноставно нема места, подвлачи Олга Казакевич.

Постоји велики број језика којим говори сасвим мало људи: од неколико људи, до неколико десетина или стотина. У првом реду то се тиче језика који немају репродукцију – деца више не говоре на тим језицима. Језици су већ престали да се преносе у породици, зато што старија генрација умире, а са њом и језик.

У Русији је усвојен федерални наменски програм помоћи староседелачким малобројним народима Севера. Она предвиђа увођење нетрадиционалних форми обуке: породичне школе у тундри, номадске разреде, летње семестре – како би деца номадских народа могла да добију образовање на матерњем језику. Издају се специјални уџбеници и књиге, зборници нациоалног фолклора. Створене су ТВ и Радио станице које емтују на језицима народа Ханти, Манси, Коми, на ненецском, тувинском, хакаском, јакутском. У федералном закону О језицима народа Русије речено је: Језици народа РФ национално су благо државе. А зато за сваки мали језик морамо да се боримо свим могућим начинима.