Поводом 50-годишњице лета Јурија Гагарина

12. априла 2011. године навршава се 50 година од лета Јурија Гагарина у космос. 12. парила 1961. године пилотирани космички брод први пут је изашао у орбиту. Десио се догађај који је преокренуо човекову представу о самом себи и о Васиони и који је постао нови репер у освајању космичког пространства. Први лет у космос – један окрет око Земље бродом Восток, извео је 27-годишњи, до тада непознати својетски војни пилот, старији поручник Јуриг Гагарин. Тих 108 минута око Земљине кугле заувек је ушло у историју, као и име Јурија Гагарина, првог човека који је превладао земљину тежу.

Много пре овог догађаја, тачније 1857. године, у рјазанском селу, у породици шумара, рођен је дечак. Он је растао као паметно, радознало дете подлежно утисцима, у чијем је карактеру, самосталном, упорном и усресређеном, могао да се наслути будући истраживач. Управо њему било је суђено да постане оснивач теоријске космонаутике. Мислим да сам био спој јаке очеве воље са талентом мајке, писао је о себи касније Константин Циолковски.

Синовљева склоност ка проналазаштву натерала је оца да се замисли о његовом даљем образовању. Циолковски је имао 16 година када су га послали у Москву да настави школовање. Математику, физику и астрономију проучавао је самостално у библиотеци Румјанцевског музеја. Затим су дошли испити, положио је ванредно у Рјазанској гизмазији и стекао звање учитеља. Пућен је да ради у Калушку губернију као предавач аритметике и геометрије. 12 година Циолковски је живео у малом градићу Боровск. Тамо се ожени Варваром Соколовом, која је постала његова верна помоћница и мајка његових седморо деце.

Као учитељ Циолковски се стално бавио научним истраживањима. Већ 1883. године, са својих 26 година, писао је рад Слободни простор, у којем је извео важан закључак о могућности коришћења млазног кретања ради савладавања светског простора.

Космонаутика у преводу са грчког значи уметност управљања бродовима у Васиони. Скоро читавог свог живота Циолковски се бавио питањима ваздухопловства. Његов први научи рад на ту тему – Аерострат метални, пилотиран био је објављен 1892. године. Исте године Циолковски добија ново именовање и сели се у Калугу. Предавачки посао плаћао се скромно, и низ година породица Циолковски је мроала да живи у изнајмљеним становима, пре него што је успела да купи малу кућу на периферији.

А 1903. године у часпоису Научни преглед појавио се први чланак Циолковског о ракетној техници Истраживања светских простора млазним уређајима. У том раду научник је први предложио реални план космичког лета – пројекат течне ракет и образложио је теорију њеног лета. И мада је први део рада прошао неприметно за широке научне кругове, други део објављен 8 година касније изазвао је велики одјек. Космичке идеје Циолковског су постале распрострањене.

Циолковски није само истакао идеју о кроишћењу ракете за космичке летове, већ је и пројектовао ракету за интерпланетарне летове 1903. године. Извео је формулу названу његовим именом, по којој је коначна брзина ракете директно пропорционална брзини истицања гаса и природном логаритму односа почетне масе ракете и масе ракете после утрошка горива. 1929. године разрадио је теорију кретања вишестепених ракета, која се примењује у савременој космонаутици. Први је израдио идеју ракете – вештачког сателита Земље и проучио услове живота и рада њене посаде. Сматрао је да ванземаљске станице треба да буду базе на путу даљег продирања човека у космос. Циолковски је и аутор радова о аеродинамици, филозофији, разрађиовао је социјалне пројекте будућности људског друштва.

Читајте моје књиге, позивао је Циолковски: Ја сам мислилац, не техничар. Ракета је само транспорт: данас један, сутра ће смислити други. Читајте моје књиге, толико је направљено открића – како бити срећан и у космосу и на Земљи.

Поверујте, када би људи прочитали све радове Циолковског, многи би се замислили и над савременим нивоом живота наших људи. Човечанство је сада узело само једну страну његовог стваралаштва – космонаутику, каже руководилац Федералне космичке агенције Анатолиј Перминов.

Радове Циолковског наставила је група ентузијаста ракетне технике у СССР. Истраживачке радове водила је Група за проучавање млазног кретања у Москви и Лабораторија за динамику гасова у Лењинграду. 1933. године на њиховој бази био је формиран Млазни институт. Његова истраживања и идеје потврђене су читавом праксом савремене космонаутике. Оне се широко користе приликом разраде разних космичких пројеката.

На периферији Калуге, недалеко од реке Оке, стоји кућа Циолковској у којој је он живео 29 година. Сада се овде налази музеј оца космонаутике. Био је отворен 1936. године, годину дана после смрти научника. Мала једноспратна зграда са радним кабинетом и верандом, где је била уређена његова радионица. Рад музеја био је прекинут на јесен 1941. године, када су град окупирали фашисти. У кући су се населили немачки војници. Део највреднијих експоната сарадници музеја и рођаци успели су да спасу, мада је огроман губитак било уништавање многих меморијалних предмета, књига, фотографија. Одмах после ослобађања Калуге у музеју је започео ремонт, и убрзо посетиоци су поново прешли његов праг. Изложба је била попуњена 1957. године, када је земља прослављала стогодишњицу рођења Циолковског. На иницијативу настављача дела Циолковског – руског инжењера Сергеја Корољова, била је припремљена нова експедиција са јединственим експонатима.

Име Циолковског носи и Калушки Државни музеј историје космонаутике – први у свету и највећи у Русији музеј за космичку тематику, направљен 1967. године уз непосредно учешће Сергеја Корољова и Јурија Гагарина. Изложбе музеја, а експоната има преко 60 000, одражавају сву историју домаће космонаутике – од првог вештачког сателита Земље до савремених дуготрајних орбиталних станица. У планератријуму музеја одржавају се предавања уз коришћење необичних визуалних ефеката – овде се приказују програми под пуном куполом, уз имитацију присуства у космосу, који дирају машту младих талената, могуће будућих астронаута и научника.

У Књизи почасних посетилаца је запис Јурија Гагарина, који је посетио Калугу убрзо после повратака са космичког лета: Са великим утиском боравио сам у кући где је живео и радио Константин Едуардович. Срећан сам што ми је првом пошло за руком да остварим сан Циолковског, да завршим труд многих хиљада људи који су припремали први лет човека у космос.

Циолковски је умро у 78. години. Али срачунао је свој животни програм до 108. године, потшо је знао да ће се тада испунити оно чему је посветио читав свој живот. 108 година Циолковски је требало да напуни 1965. године. У марту 65. године космонаут Алексеј Леонов је изашао у отворени космос.

Човек је изашао у космички простор, понављале су све радио станице света. Могуће да ће управо овај дан ући у историју као почетак насељавања човечанства у Васиони.