Савети Савету Европе

Ових дана сва водећа руска издања објављују чланке и коментаре, посвећене односима између Русије и СЕ.

Придруживши се СЕ 28. фебруара 1996. године, Русија је све године касније ратификовала основни документ – Европску Конвенцију за људска права. Истовремено Москва је изјавила спремност да преузме на себе низ обавеза и да доведе своје законодавство у склад са европским стандардима. Русија до сада није морала да се жали на одуство пажње према себи. Истина, ова пажња се испољава на специфичан начин. Тачније, углавном у облику примедби, савета па чак и санкција – све до лишавања гласа у Парламентарној скупштини. Не свиђа се западним партнерима између осталог ни борба против тероризма у Чеченији, признање независности Абхазије и Јужне Осетије, однос власти према опозиционим странкама и слично.

Али Русија има своје савете стразбуршком седишту Савета Европе. Актуелни стални представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин, који се од 2000. до 2003. налазио на челу руске делегације у Парламентарној скупштини, изјавио је уочи 15-годишњег јубилеја чланства Москве у СЕ, да је од почетка био против потпуног ступања у ову организацију. По његовом мишљењу, боље би били постати придружени члан, бирајући за себе стандарде који носе рационално зрно у себи.

Његов колега из Дражавне думе, шеф сличног комитета Константин Косачов, једним од најакутнијих питања у односима Русије и Парламентарне скупштине СЕ сматра укидање за Русију мониторинга обавеза, преузетих приликом ступања у СЕ. Москва сматра да је већина обавеза испуњена. По речима Косачова, од самог почетка чланства Русије у Савету њој је био понуђен отворени списак захтева који подлежу кориговању и допуњавању. А то значи, сматра Косачов, он се претвара у бесконачни списак. Од таквог бесконачног мониторинга страда не толико репутација Рсуије, колико самог СЕ, сматра парламентарац.

Ипак, уверен је Владислав Белов, шеф одељења за земље и регионе Европског института, 15-годишње чланство Русије у СЕ оправдано је.

Ова организација је једна од малобројних платформи где Русија треба да говори својим гласом, да представља како званичан став, тако и да одаје данак плурализму, каже политиколог. И ни у ком случају Русија не треба да одатле одлази. Имам једнозначну тачку гледишта: чланство у организацији је важно, без обзира на то како је у поједином тренутку виде у Москви или у Европи. Можемо је грдити, она има своје плусеве и минусе. Али Русија ипак има 140 милиона људи и они имају право на то да њени представници управо повећају значај ове организације.

У интервјуу за руске медије уочи 15-годишњег јубилеја руског чланства у СЕ, представник Парламентарне скупштине СЕ Мевљут Чавушоглу изјавио је да влада врло позитивна атмосфера између Русије и Савета. Истина, одговор на питање када ће управо бити укинут мониторинг са Русије, он је избегао. Константин Косачов је категоричнији. Или ћемо ми наставити међусобар разговор, резимира он, или ћемо се разићи, како кажу, по својим националним становима. Али од тога никоме неће бити боље.