Руска историја: изабраници Клио

Више од 1000 година руске историје представљено је на изложби Изабраници Клио. Јунаци и злочинци руске историје, која се одвија у петербуршком Руском музеју.

Свеци и цареви, сељачки устаници и велики писци, војници и револуционари... Преко 350 слика и скулпутра из фондова Руског музеја и још 13 уметничких ризница Русије, између осталог таквих чувених као што је Третјаковска галерија и Историјски музеј. Нисмо правили рангирање, хтели смо да натерамо гледаоца да се замисли – овако изложбу коментарише заменик директора Руског музеја Јевгенија Петрова.

Шта је то историјски догађај, а шта се још подвргава многим корекцијама са тачке гледишта историје? – То је једна од идеја изложбе, каже историчар уметности.

Жеља да се организује велика историјска изложба појавила се у колективу Руског музеја још почетком 90-их година. И временом идеја је постала све актуелнија. Посебно у 21. веку, гада се у друштву почео да се разматра појекат формирања историјске галерије портрета. Какви ликови реално представљају руску историју, која је сама по себи грандиозна драма? Ко су они – хероји ове историје: идеалне личности, генији, злочинци? Или људи у којима је генијалност и злочин, добро и зло толико узајамно повезано да се не могу разликовати?

Узмимо као пример личност руског цара Ивана 4. Грозног. До средине 19. века у историјском сликарству то је био поштован, искључиво позитиван јунак. Али чим је историчар Карамзин нашао у летописима сведочанства о суровости цара, однос према њему се променио. На платнима руских сликара Иван Грозни се појавио као злобни агресивни старац и покварени убица.

Шта да се говори о салима, где су представљени ликови совјетске историје – вождови, руководиоци комунистичке партије... Какву гаму противречних емоција изазивају портрети Лењина, Стаљина, Брежњева... Између осталог, овде посетиоце очекује велики број слика које су из политичких разлога својевремено биле изузете из промета. На пример, портрет који је Гринман насликао за Лењинова живота, почетком 20-их година. Он уопште никада није био излаган. Идеолози совјетске валсти су га сматрали недостојним вожда – превише много тајанственог и недореченог је у тамној фигури са московским Кремљом у позадини.

У ликовима изабраника Клио на изложби у Петербургу, сматрају стручњаци, одражене су народне представе о добру у злу, светости и грешности, лепоти и ругоби, благородству и покварености, хероизму и кукавичлуку.