Државна дума подгрева конкуренцију на изборима

Државна дума проширује права опозиционих парламентарних партија, као и ванпарламентарних политичких удружења. Парламент је одобрио закон који поједностављује кандидовање на општинским и регионалним изборима.

У низу политичких реформи у последње време положај такозваних малих странака претрпео је значајне измене. То је и упрошћавање регистрације, и укидање бирачког залога, и могућност њиховог учешћа у раду законодавних скупштина чак у случају ако странка није премашила минимални праг од 7%. Новотарије су дотакле и други аспект њихове делатности: од сада мања политичка удружења могу да истичу спискове или кандидате за изборе у регионалне законодавне скупштине без сакупљања потписа. Осим тога на изборима за председника Русије и Државну думу потписе неће морати са сакупљају странке које имају своје представнике у трећини руских региона, подсетио је шеф комитета Државне думе за послове друштвених удружења и религиозних организација Сергеј Попов.

Начињен је читав низ врло важних промена у законодавству, које омогућавају свим партијама да се осећају сигурније на политичком пољу. Између осталог, усвојен је закон који омогућава странкама за које је на регионалним изборима гласало преко 5% бирача да добију гарантовано посланичко место. Шта више, сада фракцију може да формира чак један посланик, ако је странка коју он представља прешла минимални праг.

Чак ако странка нема регионално одељење у неком субјекту Русије, сада она може да кандидује своје представнике на изборима. Ради тога она више не мора да сакупља општеруски конгрес, као што је било раније. Таква скупа манифестација за мале странке је била просто нереална. Сада кандидата за посланика може да кандидује руководство удружења, објаснио је за Глас Русије Сергеј Попов. Усвојени нацрт закона помоћи ће да ојачају странке које немају своје представнике у свих 83 руска региона. То ће створити услове за цивилизовану конкуренцију и пружати парламентарној опозицији и малим станкама додатне гаранције њиховог учешћа на изборима, сматра Сергеј Попов.

Једном речи, особина регионалних избора одржаних 13. марта била је нагло заоштрена политичка конкуренција. Осим велике парламентарне четворке: Јединствена Русија, Комунистичка партија, Либерално-демократска странка и Праведна Русија, невероватне политичке амбиције испољиле су странке Јаблоко, Патриоти русије и Десно дело. Упоредо са парламентарном четворком, победу је славила и ванпарламентарна опозиција. Међутим, како истичу експерти, данас је очигледно да су повластице за непарламентарну опозцију само одскочна даска њихове политичке каријере. Реформа политичког система у Русији пружа реалну шасну малим странкама да се испоље, да постану конструктивна опозиција, која земљи недостаје, сматрају експерти. Али и опозиција треба да ревидира своје принципе. Сада већ неће моћи да ради са старим пртљагом, заснованим искључиво на критици постојећег стања ствари.