Ланац Ломоносова припада Русији

Истраживања су потврдиле су се претпоставке руских научника: океански ланац Ломоносова је наставак континенталне платформе, а то значи да припада Русији.

Прве резултате истраживања узорака тла који су узети 2. августа са дна Северног леденог океана за време експедиције “Арктик-2007” објавио је Научно-истразивачки институт океанологије. Без обзира на то што ће комплетна лабораторијска испитивања тла бити окончана кроз годину дана, научници су сигурни у фундираност својих закључака: значајан део материјала обрађен је још и пре експедиције. Претпоставља се да ће подаци истраживања бити инкорпорирани у основу руског става приликом решавања питања припадности тог дела арктичког дна. На тај начин Русија може са пуним правом претендовати на територију поврсине 1,2 милиона квадратних километара.
По речима заменика директора Научно-истразивачког института океанологије Виктора Поселова, прикупљене информације ће “послужити као основа за глобалне геолошке структуре, припрему геолошке мапе и процену резерви нафте и гаса, што ће, свакако, појачати политички и економски положај Русије”.

Подци за истраживања презентирани су после експедиције “Арктик-2007”, која су вршена на атомском ледоломцу “Русија” у мају и јуну. Према изјави Виктора Поселова, узорци тла које је узео батискаф “Мир” у оквиру августовске експедиције “Арктика-2007” нису од нарочитог геолошког значаја, али су полани истразивачи сем узимања узорака тла поставили капсулу од титана са руском заставом на рекордној дубини. Нешто раније, просле године, из научне експедиције вратио се ледоломац “Академик Фјодоров”. Главни циљ геолошког истраживања био је да се утврди граница континенталног копна Русије и докаже припадност ланца Мендељејева руској континенталној платформи.

Сада су научници спремни да објаве резултате истраживања, који су прикупљени у току последњих неколико година и доказу право Русије на део територије Арктика. Руска Федерација била је пионир освајања не само на самом Арктику. Ланац Ломоносова је откривен 1948. године, а откриле су га руске експедиције. 2001. године Русија је прва поднела захтев за “укњизење” свог дела арктичког дна. Године 2003. МИП Русије је Комисији за одређивање граница дна у ОН поднео захтев да се преиспитају постојеце границе које су биле ограничене на 200 миља обале, али су експерти ОУН затражили од државе да фундира своје захтеве, поред осталог, да достави детаљну мапу рељефа дна Леденог океана. А арктичку територију, прецизније на четвртину светских резерви нафте и гаса, претендују јос четири државе: САД, Канада, Данска иИ Норвешка. Конвенцију ОУН већ су ратификовале све земље сем САД. Недељу дана након што је Русија поставила своју заставу у Северном леденом океану, премијер Канаде Стивен Харпер је кренуо на техничко путовање на Крајњи север. Он је најавио намеру Канаде да на Арктику изгради два војна објхекта: дубоководну луку на Арктику и војну базу на Крајњем северу Канаде. И Данци су поспешили да нешто учинме: 12. августа дански научници су кренули у експедицију на Арктик, чији је циљ управо супротанб руској мисији “Арктик-2007”.

Експедиција Ломрог (Lomonosov Ridge off Grenland) у пратњи сведског ледоломца Оден и руског атомског ледоломца “50 година победе” нада се да ће проначи доказе да је подводни ланац Ломоносова наставак копненог дела Гренланда. Без обзира на очиту предност Русије у борби за земље Арктика, говорити о резултатима је рано, јер ће ОУН одлуку донети тек кроз десетак година. За сада све земље које су ратификовале конвенцију, прикупљају доказе. Канада те доказе треба да предоци до 2013. године, Данска до 2014, а Русији је последњи рок – 2009. година. Пре усвајања Конвенције ОУН о поморском праву Русији је проипадало право на територију поврсине 1,2 милиона квадратних километара. Почев од 20-их година прошлог века та територија је на свим домаћим географским мапама означавана као совјетска, а потом – руска. Ратификовавси конвенцију 1997. године Руска Федерација је изгубила право на преостали део Леденог океана, поред осталог и на свој комад Северног пола. Истовремено су на преостали део почеле претендовати друге земље.