Дрина је њихова гробница
Много је разлога да се баш сада сјетимо српске хероине, Горажданке Божане Делић.
У мају се навршило 15 година од великог злочина у Црквинама, код Горажда, када су муслимански војници и полицајци од куће одвели њена четири сина, касније их звјерски убивши, а затим и њену кћерку. Прошле су двије године како је ова тиха и горда старица преминула у Чачку, а затим сахрањена на вишеградском гробљу Црнча поред супруга Влада.
Снимајући документарни филм "На Дрини гробница", који ће премијерно бити приказан 27. августа у Новом Горажду на конференцији о злочинима над Србима у Горажду и Горњем Подрињу, преживјели српски логораши и аутори овог документарца су искористили посљедњу филмску исповијест Божане Делић од прије три године, када је снимљено њено потресно свједочење о страдању њене породице. На крају тог записа, на питање зна ли гдје су гробови њена четири сина и кћерке, као и гробови већине других убијених Срба из Горажда, старица је кратко закључила: Дрина је њихова гробница.
Управо овим ријечима старице Божане завршава се овај филм, а и његов назив "На Дрина гробница", у ствари је изведен из Божанине филмске опоруке.
Много пута ова старица причала је своју тужну исповијест, притом скривајући сузе и тугу за најмилијима.
У селу Црквине, поред магистралног пута Горажде - Србиње, између насеља Витковићи и Мравињац, прије рата живјела је велика породица Божане и Влада Делића. У једној кући били су њих двоје, а у осталих пет њихова четири сина, Новица, Нико, Јово и Радивоје, те кћерка Анђа и зет Милутин Пејовић. Имали су Делићи лијепа и родна имања, а уз то су готово сви радили. У кућама пуно дјеце, а имали су и комшије Муслимане с којима су дијелили добро и зло.
Имали су све и ни слутили нису какве године и вријеме долазе. Још мање су слутили да им они припремају оно најгоре.
С почетком рата у Горажду, 4. маја 1992. године, градско подручје контролишу полицијске и паравојне муслиманске јединице, док се Срби задржавају у селима.
- Вјерујући комшијама остадосмо сви код својих кућа. Али, рано ујутро 12. маја 1992. године, дођоше комшије из Калца, Салко, Мидо и Лико Херак, који су безброј пута тврдили да нам се не смије ништа догодити. Изненада село опколише неки униформисани војници и муслиманска полиција - причала нам је Божана Делић пред крај свог живота.
Након кратких пауза и нијемог туговања, настављала би причу, присјећајући се тих ратних дана, као да је јуче било.
- Никад не могу заборавити то јутро. Псовали су нас, тукли синове пред мојим очима кундацима и везали их. Све су нам по кући преврнули. Мушке су повезали, тукући их псовали им четничку мајку… Окамењена, нисам могла повјеровати да би дојучерашње комшије могли бити толики зликовци… А ми смо им давали све кад им је требало. Ни данас ми није јасно због чега су то урадили - питала се старица.
Казивала је, потом, како су муслимански војници и полицајци, предвођени комадантом Мујом Пештеком, одвели њена четири сина Јова, Ника, Новицу и Радивоја, унука Данила Делића, затим Љуба Матовића, Угљешу Жмукића и његовог сина Николу, Пера Шекарића, те њеног зета Милутина Пејовића.
- Отјерали су их у затвор у Мравињцу, гдје их преузима комадант Осман Субашић. Након цјелодневног саслушања, сутрадан ујутро их одводе према Горажду, односно Витковићима. Касније смо сазнали да су Радивоја убили у близини фабрике цемента у Витковићима. Шта се догодило с Ником, Јовом, Новицом, зетом Милутином и другима из Црквина, нико нам није хтио рећи - казивала је бака Божана.
Старица би, након кратког ћутања прозборила: Зна Осман Радмиловић, милиционер из Горажда. Зна сигурно на којем је мјесту код цементаре убијен мој Радивоје. Зна он шта је било и с мојим Ником, са свом мојом дјецом. Зна, али ћути…!
Причала је бака Божана да су, након нечувеног малтретирања и мучења, одвели и њихову кћерку Анђу.
- Завезали су јој руке и тукли је до бесвијести, одвлачећи је према Дрини. Неким чудом испливала је из ријеке, па након неколико дана тумарања около стигла је у Црквине.
- Тог кобног дана, ја и супруг сами у кући, кад ето ти комшије Назифа Смреке. Каже нам да је у штали пронашао објешену нашу кћер Анђу. Ћутали смо скамењени, а знали смо да је дошао да нам узме муштулук! Замолили смо да је сахране у наше гробље, али су то они ипак учинили иза штале, гдје нити приличи, нити је ред.
Посредством Међународног црвеног крста Владе и Божана Делић изашли су у Вишеград октобра 1994. године, смјестивши се у мали собичак у Улици Гаврила Принципа. Изашли су без ичега. Једино је Божана успјела у њедрима сакрити и изнијети фотографије четворице синова и кћерке.
Средином 1996. године Владе умире, Божана остаје да сама, заједно с преосталом родбином, тугује, оплакује и нада се да јој бар неко каже гдје су гробови њених синова и осталих из Црквина.
У књизи "Терор над Србима у Горажду", аутора Николе Хелете, забиљежена је и ова Божанина исповијест: Долазили су неки људи из неке комисије, и пропитивали ме о свему. Причала сам им подробно, али ни њима, ни вама не могу говорити шта су нам све чинили. Нема шта нису. То је грозно и да се прича. То нису људи, ни животиње нису такве...
Бака Божана Делић, носилац изузетне, националне пензије РС, умрла је прије двије године у 93. години живота, однијевши са собом у гроб тугу за изгубљеном дјецом и разочарење што никад није сазнала за гробове синова.
Није ли вријеме да ПРАВДА, коначно, покаже своје право лице.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









