Принова у кући

По вашем повратку из породилишта с бебом, старије дијете одбија послушност, а само прије неколико дана било је весело, брижно, спремно да вас послуша. Сада га не препознајете, намјерно вас изазива и провоцира својим понашањем. Најгоре је то што сте у свој тој збрци око новог "станара" приморани да вичете и искаљујете своју нервозу. Овдје је ријеч о љубомори, за коју су родитељи сигурни да се неће догодити њиховом дјетету.
Педијатар Ивана Булатовић објашњава да је рођење другог дјетета догађај од изузетног значаја за прворођено дијете.
- Помисао "више нијесам једини" има посебан психолошки утицај на понашање, осјећања и личност дјетета у цјелини - објашњава Булатовићева.
Она каже да врло радостан догађај у породици може бити увод у проблематичне догађаје и суочавање са љубомором, упорним провјеравањем родитељске љубави, толеранције све ради придобијања родитељске пажње.
- Присуство другог дјетета неминовно подстиче завист и љубомору, а са њима борбу и такмичење, јер нови брат или сестра постају главни ривали, за мајчину љубав. Изјаве као што су: "Мама, кога више волиш?" или "Мама, њега више волиш, увијек му даш веће парче!" указују на дјететову стрепњу и несигурност у вези с мајчином љубављу. Појава љубоморе код дјеце - објашњава Поповићева - нормална је и очекивана појава на промјену позиције у породици. Због тога је не треба занемаривати. Напротив, требало би прихватити дјететова супротстављена стања и осјећања, да воли и мрзи свог млађег брата или сестру, а никако их сузбијати или кажњавати - каже педијатар.
- Дјететове емоције не би требало да вас шокирају, боље их је допустити, прихватити и уважити, управо зато што су искрене. Такође, не смијете допустити, да се међусобно тиранишу да би иживјели љубомору и ривалство. Било какве физичке испаде треба спријечити али не реакцијама: "Јеси ли нормалан? Хоћеш ли да оскатиш бебу? Онда ћу ја тебе! Више нећу да те видим у близини колица! Ти си старији и већ би требало да знаш шта смијеш а шта не смијеш." Ове ваше испаде замијените отвореним разговором са својим дјететом. Изјава мајке: "Знам, иако волиш свог млађег брата, понекад те толико изнервира и разбијесни да би најрадије да га нема. Кад год се тако осјећаш, дођи код мајке и кажи ми то" - знатно ће умањити осјећај кривице због негативних осјећања - тврди Булатовићева.
По њеним ријечима суочавање дјетета с негативним осјећањима, при чему родитељ показује разумијевање, значајно ће смањити нетрпељивост:
- Ти би волио да сам мање с бебом, а више с тобом.
- Осјећаш се као да сам те напустила.
- Љут си и мрзиш нас због тога.
Због свега тога требало би припремити дијете на долазак новог члана породице и чињеницу да ће беба бити понекад неваљала, да ће понекад плакати и гњавити, да ће мама морати да је пере, храни и пази. Тада мама мора објаснити свом првијенцу да га и даље воли и да брат или сека не могу да умање ту љубав.
- Ипак, проблем љубоморе не мора бити актуелан само у периоду прихватања бебе, него и у каснијем узрасту. Дуго потискивана љубомора може се јавити у разним неадекватним облицима. Дијете које гризе нокте, има ноћне море, неконтролисано мокри, веома је агресивно, има велики проблем потиснуте љубоморе. То не значи да старије и млађе дијете треба подједнако третирати, за једнакост су криви искључиво родитељи - закључује педијатар.