Шта очекивати од радијације?

Озрачење, рак крви и штитне жлезде, урођене деформације код новорођенчади, шизофренија – све то последице су радиоактивног зрачења. Током 25 година руски и украјински лекари проучавали су последице експлозије на Чернобилској нуклеарној централи. Данас су они спремни да поделе своје искуство са Јапаном, где до данас није ликвидирана хаварија на Фукушими.

Хаварија на нуклеарној централи у Јапану после разорног земљотреса 11. марта трагично се подударила са 25-годишњицом експлозије реактора у Чернобилу. Прво су експерти тврдили да пошто се јапански реактори принципијално разликују од оног који је експлодирао у Русији 1986. године, не треба се плашити страшних последица. Ипак затим је ситуација измакла контроли, радијација је процурела. Све чешће су почела да се врше поређења са Чернобилом, а компанија ТЕРСО, по саопштењима француског листа Л Експрес, позвива чернобилске ликвидаторе ради борбе против последица хаварија на Фукушими. Све брине питање: каква је опасност по здравље људи. Једнозначног одговора нема, истиче председник руске научне комисије за заштиту од радијације Виктор Иванов.

Према посматрањима руских и украјинских лекара, код оних ликвидатора у Черобилу који су у једном тренутку добили дозу радијације од око 300 милизиверта и више, настала су озбиљна оштећења. Између осталог, ови људи су оболели од леукозе, управо код ове групе забележен је рак, говори Виктор Иванов.

Зато дајемо препоруку персоналу Фукушиме да држе дозу до 150 милизиверта. Они то држе. Тамо је мало људи који су премашили ту границу, дневна доза је у границама од 2.3 милизиверта. У тој категорији не видимо радијацијске ризике. Ако се премаши овај праг може да се очекује штетан биолошки ефекат као после Чернобила.

За разлику од Чернобила, у Јапану, уверени су стручњаци, нема проблема озрачења, најтеже радијацијске последице за коју су карактеристичне опекотине које не зарастају, јака мучнина, висока температура. После хаварије 1986. године таквих оболелих је било око 150.

Прилично велику опасност предатављају данас радиофобије. Међу стручњацима чак постоји такав појам као прелиминарни стрес. То је када се човек унапред боји да не буде подвргнут дејству радијације. И већ од тога може да се осећа лоше. Најнерпиајтније при томе је то што страх често изазива реалне соматске сметње. Зато не сме да се сеје паника, уверени су лекари. Тим пре врло је тешко, ако је уопште и могуће, правити некакве прогнозе и прорачуне пре потпуне ликвидације хаварије.