Европа мења новчани курс

Време јефтиног новца је у Европи завршено. Европска централна банка (ЕЦБ) донела је одлуку да повећа стопу рефинансирања за једну четвртину процента. Кредитори су задовољни, док су земље-дужници ужаснуте. Ако је то повећање прво у циклусу, еврозону чекају велики потреси.

Скоро две године, од маја 2009., стопа рефинансирања у еврозони налазила се на  рекордно ниском нивоу 1 одсто годишње. Тај, безусловно,  прави корак у време финансијске кризе, у периоду обнављање економије је био попут медвеђе услуге. У еврозони је почела да се убрзава инфлација, док је потенцијал економског раста, стимулисан од стране ниске стопе, већ исцрпљен. Зато се у еврозони претпостављала строжа новчано-кредитна политика.  Међутитм, експерти нису очекивали да ће се тај догађај поклопити с молбом Португалије о помоћи од стране ЕУ. Ако је повећање стопе за једну четвртину процента за кредиторе углавном психолошки чинилац, за дужнике оно би могло да постане права пропаст.  Вероватно, када је ЕЦБ проценивала потенцијалне ризике и корист од таквог корака, последња је превагла. Интереси Немачке су испали важнији од групе ПИГШ – Португалије, Ирске, Грачке и Шпаније, - каже експерт за економију Дмитриј Тратас.

Превагли су страх инфлације и прегревања пре свега немачке економије. С тиме је повезан и притисак од стране Немачке на ЕУ и Евробанку.

Сам шеф ЕЦБ Жан-Клод Трише је објаснио  одлуку о стопи повећањем потрошачких цена због поскупљења нафте.

Последњи економски подаци су потврдили да је динамика пословне активности у еврозони позитивна, али ниво нестабилности и даље остаје висок.  И даље ћемо пажљиво пратити развој ситуације, узимајући у обзир раст инфлационих ризика.

То повећање никако не значи да Европу очекује читав циклус сличних мера, - умирује Трише. Међутим, историјско искуство сведочи да ће управо тако све и бити, - уверен је Дмитриј Тратас.

Обично се повећање стопе одвијало у циклусима. Зато, без обзира на речи Тришеа, мислим да је то само почетак, те ћемо ове године видети два-три повећања стопе за једну четвртину  процента. Нагло повећање је немогуће због евентуалних негативних процеса у економији. Зато се уводи мање повећање, после извесног времена следеће и тако даље.

Потребно је пазити не само на стање инфлације, већ и на учвршћење евра.  Што је већа стопа, то је привлачнији финасијски простор за инвеститоре, то је скупља валута. Сувише високи курс смањује конкурентност месне робе на светском тржишту, што не одговара европским произвођачима.

Осим тога, за Грчку, Ирску и Португалију постоји опасност да се нађу сахрањени под својим дуговима. Помоћ од стране ЕУ и ММФ за  строгу буџетску политику, између осталог, за Атину, није резултирала знатном коришћу. Она је стабилизовала ситуацију у еврозони, али је у самој Грчкој изазвала  социјалну кризу.  Зато  ЕУ озбиљно размишља о реструктуризацији дугова Грчке.

Слична судбина прети и Португалији. Данас Лисабон да би се расплатио за пређашње обавезе, узима нове дугове. Експерти  су у недоумици: одакле ће узети средства да би вратио те дугове. Испада да   носиоци кредитних обавеза морају унапред да се спремају за то  да неће добити  натраг  велики део средстава. Дакле, и европски стабилизациони фонд, који  називају  европским финансијским кишобраном, нема из чега да се попуњава.  Поново ће се морати  обратити земљама ЕУ чврсте економије. Међутим, ни њихове могућности нису бескрајне. Ствара се зачарани круг. Узимајући у обзир да главном светском дужнику – САД – проричу дефолт, свет, према прогнозама експерата, очекују нови потреси.