Камен у мозаику српске историје

Оно што се није десило на на недавном Сајму књига у Херцег Новом, десило се сада - промовисана је књига "Луштица - земља маслина, земља гомила, земља православља" аутора др Горана Комара и оца Николе Урдешића. Књига је промовисана у порти манастира Ваведења Пресвете Богородице на Жањицама. И поред поприличне удаљености од самог града и од мјеста о којему аутори пишу, промоцији је била запажена. О наслову први је говорио отац Павле Кондић истакавши да су се љубитељи писане ријечи и поштоваоци традиције сакупили на овом светом мјесту да проговоре коју ријеч о књизи и о духовним историјским корјенима Луштице и манастира Ваведења Пресвете Богородице. Он је нагласио да голгота српског народа и Српске православне цркве траје вјековима.
- Књига је 30. по реду познатог љекара а још познатијег историчара овог краја који вриједно истражује националну, црквену, културну, просветну и историјску страну ових простора. Вриједност овог дјела је и у томе што је између њених корица сабран један мали али частан простор. Сабрани су историјски извори са разних страна почевши од најранијих записа али и упамћених података који су на овај начин сачувани од заборава. Вриједност је и што су забиљежена многа имена - познате личности овог краја. Драгоцјеност књиге је и у томе што аутори пишу чистим народним српским језиком и повезују повијест овог простора и светиња гдје је створено мноштво историјских свједочанстава. Ријеч је о драгоцјеном мозаику, камену у том мозаику српске црквене историје и српске историографије. Ово је књига о мјесту гдје се прожимају исток и запад и прича о цијени којом је тај опстанак плаћен - закључио је отац Кондић.
Један од аутора, др Горан Комар је истакао да су старине овог простора "древне колико и култура маслина". У Луштици је средњи вијек испуњен хришћанским наслеђем и биљезима, више него новски и херцеговачки дио Боке.
- Све што данас лежи у бокешким архивима и архивима цркве, говори о древности становништва Луштице. Луштица тиме личи на Грбаљ и околне предјеле михољског збора. Зато је она драгоцјена за историју Срба и Боке. Трајање братстава које живе на овом полуострву чине јасну илустрацију старе унутрашњости Боке - рекао је Комар.
Подсјећајући да је књигу писао и на основу архива покојног Митра Урдешића, он је истакао дјело свједочи да је историја Луштица свједок хиљадугодишње културу овог краја.
Отац Никола Урдешић у својој краткој бесједи је рекао да је ово дјело дуг према његовој породици која већ десет пасова рађа свештенике као и према луштичким братствима која су задужила свој народ.

 Сатирични поетски дневник

Црногорски писци ријетко се одлучују за сатирични поетски израз. Зато ће нова књига академика Жарка Ђуровића, "Застирање мраза", сигурно побудити интересовање. И то не само због "ендемичности", већ и због неспорног квалитета поезије и кратких прича објављених у овој књизи, како наводе рецензенти Војислав Вулановић, Момир М. Марковић и Драгиша Л. Јовановић.
- Атмосфера Ђуровићевих сатиричних пјесама је тзв. хипнотичке структуре, што значи да јој није главни атрибут цака, него духовни оријентир, обојен изнутра неком врстом суморне доживљајности. Тако је са поезијом која је иманентан критички принцип. И збиља, критички елемент фигурира цијелом збирком, што значи да је ова поезија окренута више захтјеву да исмије него да засмије - пише Јовановић, додајући да том доприноси и деструкција форме.
- Није у питању класични облик пјева. Он се исказује у дискурзивним техникама модерног типа. Очито је да се тиме није нарушила природа стиха, у коме доминантно мјесто припада природи ироничног говора. Кроз иронично преламају се и друге артикулацијске црте. Помињемо и срећно развијени медитативни тон, пун појмовних богатстава и ликовне препознатљивости. Ријеч је о поезији вишеслојног карактера, поезији тешко ухватљивих значења, поезији која има богат подтекст и симболику. Лични доживљај свијета трансформисан је у језик који читаоца узбуђује својом дубоком имагинативном цртом, јер садржи оне облике који га истински заокупљају и тиште - пише овај рецензент, наглашавајући да се Ђуровић чува сувишне патетике. Јовановић закључује:
- Пјесника занима несрећна судбина свијета који живимо и у којему не умијемо наћи кључ мира и психолошке лагодности. Све је у знаку фртутме и пораза. Критичком опаском стваралац покушава да оздрави таква стања, упућујући читаоца да се и ведро небо може наћи ако постоји воља тражења. Ђуровић га заправо окреће тој потреби, увјерен да ће тако очувати снове и душу. Иако је сва у критичким опаскама, ова поезија се чита као врста поетског дневника који заговара немирење као врсту људског опстанка - пише Јовановић.
Књига се састоји из двије цјелине, поетске - "Раскораци", "Азбучни ноктурно" и "Венама протиче помрчина", и прозне - "Врпце и борићи".