Русија јача подршку агроиндустрији

Русија ће увећати подршку своје пољопривреде. На помоћ могу да рачунају како велики агрокомплекси, тако и мала фармерска домаћинства. Ово је изјављено на заседању президијума владе, где су резимирани аграрни резултати прошле године и размотрени планови за ову годину.

2010. године руска земља је доживела сложена искушења: летња суша уништила је род на 17% засејане површине, изгорела је приближно четвртина житарица. Тако је сакупљено свега око 70 милиона тона житарица. Ове године држава треба да помогне пољопривредницима да сакупе добру летину, истакао је премијер Владимир Путин.

Донета је одлука да се увећа федерално издвајање за развој агроиндустријског комплекса до 163 милијарде рубаља. Имали смо 150 милијарди, 13 милијарди рубаља смо решили да издвојимо додатно. Одговарајуће поправке размотрене су и упућене у Државну думу. Осим тога, Росељхозбанк и Сбербанк резервисали су још око 150 милијарди рубаља за кредитирање пролећних пољских радова. Тачније потребе агроиндустријског комплекса за кредитним ресурсима ће бити осигуране у пуном обиму.

Аномално вруће лето 2010. годиен скупо је коштало федералне и регионалне власти. Управо додатно финансирање од стране државе омогућило је многим пољопривредницима да избегну банкротство, саопштила је министар за пољопривреду Русије Јелена Скриник.

Захваљујући мерама државне подршке последице суше су превладане, са губицима је остао минималан број пољопривредних предузећа. Доказ да смо изашли из сложеног положаја је чињеница да је индекс пољопривредне производње у првом кварталу ове године износио 100,7%.

Говорећи о задацима за текућу годину, министарка је изјавила да је најважније извести у оптималном року пролећне пољске радове. Род житарица ове године према прелиминарним прорачунима може да достигне 85 милиона тона. Очигледно да Русија рачуна да се врати претходним високим показатељима. Ради поређења: рекордни род у последњих 15 година достигао је 95 милиона тона.

Сада се у Русији наставља сетва. Али и данас временске услове не можемо назвати идеалним. Културе су посејане на површини од 2,5 милиона хектара, отприлике двоструко мањој у односу на крај априла прошле године. Виде се последице закаснелог пролећа. Ипак ништа чудно у томе нема: заостанак треба да се надокнади у наредним недељама. И сложености на интерном тржишту бензина, дефицит горива у неколико региона одједном на овај задатак не треба да утиче.

Између осталог, руски аграрци не очекују проблеме са горивом. Пољопривредници купују гориво на великопродајним базама. Тамо је довољно како дизела, тако и бензина.

Треба подсетити да Русија још није укинула ембарго на извоз житарица, уведен у августу прошле године. Прво треба спровести пролећне пољске радове. Питање укидање забране може да се разматра тек пошто схватимо како стоје ствари са жетвом, подвукла је министар пољопривреде.