Арктик се топи

Арктик преживљава невиђени процес топљења. Ледови се овде топе много брже него што се очекивало. То води до повећања нивоа воде у Светском мору: до 2100. године мора ће се подићи за више од метар и по. Незавидна судбина очекује острвске земље и пренасељене делте река Кине, Вијетнама, Бангладеша и многих других земаља. Осим тога, вода ће покрити огромне површине под усевима. О томе се говори у реферату међународних експерата из Радне групе за арктички мониторинг. Документ ће бити представљен на заседању Арктичког савета које ће протећи 12. маја на Грендалнду. Да подсетимо да у њега улазе Русија, САД, Канада, Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска.

Годишњи губици леденог штита на највећем арктичком острву увећали су се од 50 милијарди тона на преласку из 20. у 21. век до 200 милијарди 2004-2008. године. Такав обим воде био би довољан да у потпуности снабде више од милијарде становника.

По мишљењу руског еколога Алексеја Кокорина, загревање се већ озбиљно одразило на регионе вечитог леда. Дубина површинског слоја тла, који се топи у току лета, увећана је како у Снакдинавији, тако и на руском Северу и Аљасци. Граница вечитог леда у Русији одступила је према северу на 80 километара, а у канадском Квебеку на читавих 130 километара. Екосистем тундре се променио толико да је негде чак нестала папрат која је главна храна северних јелена, објашњава Алексеј Кокорин.

На Тајмиру треба мењати путеве за прегон северних јелена, мењају се и путеви миграције јелена. Зато што корз онај део тундре где су они увек пролазили у последњих година не могу да се крећу. Тачније јеленима треба помоћи да се адапитрају, иначе ће једноставно нестати. И обалску линију треба јачати. Тамо где на вечитом леду стоје насеља или објекти инфраструктуре, треба истражити терен.

Промене климе заједно са загађењем подвргавају јединствени екосистем Арктика опасности, указују аутори реферата. По мишљењу експерата, прогнозе састављене 2007. године потцењују брзину процеса који се дешавају на северним ширинама. Последњих 6 година за Арктик су постале најтоплији период у читавој историји метеоролошких посматрања. Просечна годишња температура тамо се увећавала два пута брже  него у другим местима планете. Топљење тундре прети и тиме што ће у ваздух доспети гигантска количина метана замрзнутог у вечном леду. Он може да створи још већи ефекат стаклене баште, него угљоводоник.

Полазећи од прогноза реферата, сматра Кокорин, државе региона такође треба да створе оперативан систем метеоролошких посматрања.

Потребан је систем мониторинга, који упозорава на опасне појаве и систем деловања у ванредним ситуацијама. Систем за упозоравање су радари, који у он-лајн режиму омогућавају да се прогнозира долазак, на пример, јаке олује, пљускова, снежне мећаве и слично.

Интересовање за Арктик сваке године расте: у региону се налази око четвртине неистражених светских резерви нафте и гаса. Водеће светске компаније се надају да ће добити приступ тим огромним ресурсима. О заједничком освајању арктичког епиконтиненталног појаса са Русијом већ преговарају многе угледне компаније. Ипак сви велики пројекти који се реализују у Арктику треба да прођу обавезну еколошку експертизу. И тек тада, захваљујући заједничким напорима свих земаља региона, моћи ће да се очува крхки и врло осетљив арктички екосистем.