Грчка: синдром дефолта

Девет од десет великих светских инвеститора поново се плаши краха финансијског система Грчке. Они не верују у виталност грчке економије у условима дуготрајне кризе. Понавља се ситуација од пре годину дана, када је Европа ужурбано пружала овој земљми велику финансијску помоћ због бојазни да ће дефолт у Грчкој нанети штету читавој зони евра.

Последњих недеља нагло су се заоштриле дискусије о реструктуризацији грчког дуга, истиче економски аналитичар медијске компаније Дојче Веле Андреј Гурков.

У датом случају реструктуризација је учтиви опис дефолта, јер реч је о томе да ће Грчкој допустити да не враћа део позајмљеног новца. Ипак чини ми се да дефолта у руској или аргентинској варијанти у догледној будућности неће бити. Како може Европа да помогне Грчкој? Тиме што ће се одлучити на неке уступке и допустити меку реструктуризацију, која неће ударити по факторима на финансијском тржишту. Друга могућност је пружање још једног пакета помоћи Грчкој.

У међувремену Немачка, као основни кредитни донатор Грчке, удара у сва звона, оптужујући Атину за недовољну иницијативност на превладавању очигледно отегнуте кризе и алудирајући да је спас утопљеника дело руку пре свега самих утопљеника. А помоћ ЕУ је само прслук са спасавање уз чију помоћ може и да се не стигне на обалу. Уз то, до данас ништа се није чуло о реформи неконкуретне грчке економије или чак реализацији неких одвојених великих пројеката од позајмљених европских средстава. Али про томе Европа тешко да је спремна да се одлучи на радикалне мере у погледу Грчке, додаје Андреј Гурков.

Дефолт је строга реструктуризација, када се дуг Грчке смањује на пола. Тада инвестотори, између осталог грчке и европске банке, сносе врло велике губитке, и то дестабилише читаву зону евра. За сада се то може избећи. Највероватније ће бити одабрана блага варијанта, у којој ће Грчкој допустити да врати кредите касније, смањити камате и извести неке сложене финансијско-техничке операције.

Већ у јуну експерти ЕУ и ММФ представиће реферат о томе како Грчка испуњава обавезе преузете на себе. Берлин не искључује додатну помоћ Атини ако се ствари опет испоставе врло лошим. Јер стање грчке привреде поново постаје политички фактор. Руководиоци ЕУ врло су заинтересовани да се на континенту очува стабилност и да пројекат под називом ЕУ нико не подвргне сумњи. Сетимо се, пре годину дана ЕУ су прорицали мал те не распад, а Грчка је била први кандидат за испадање.

Али такав преседан лидери ЕУ наравно не могу да допусте. Највероватније у Грчку ће упутити нове транше. Наводи се чак њихова размера – 60 милијарди евра. Само што ће бољи, мирнији сценарио по свему судећи бити нека нова мочвара за грчку економију, којој је потребна радикална модернизаицја, а не привремено одржавање на површини.

У међувремену премијер Грчке изјаиво је да његова земља планира да испуни све дужничке обавезе и не планира да одустане од евра. Да ли ће ове речи умирити инвеститоре, показаће време.