Трећи сувишан

Удар стихије у Јапану и социјално-почитичка експлозија на Блиском Истоку и северу Африке, одакле Европа добија око трећину природног гаса, промениће горивно тржиште ЕУ. Позиције Русије при томе ће ојачати – то ће помоћи Москви и Бриселу да нађу заједнички језик о такозваном трећем енергетском пакету. Такво мишљење изнео је Валериј Јазев, председник руског Гасног удружења, потпредседник Државне думе уочи 6. међународне конференције Енергетски дијалог Русија-ЕУ: гасни аспекат. Она ће протећи у Берлину 19. маја.

На форуму предстоји оштри дијалог. Москва намерава да добије одговор на главно питање – да ли је Европа спремна на рестартовање енергетских односа, истакао је Јазев. Камен спотицања у последње време постао је трећи енергетски пакет – скуп директива европске владе у погледу испоручилаца енергената. Ради се о томе што документ садржи новине које тешко да доприносе јачању дугорочних веза и приливу инвестиција у инфраструктурне пројекте у Европи. Суштина доктрине своди се на то да једна компанија не може да буде истовремено испоручилац гаса и оператер за његов транзит. Другим речима, државама ЕУ сада је забрањено да предају под контролу туђих земаља своје системе за транспорт гаса. Увођење таквих правила игре на тржишту нафте и гаса неумитно ће довести до ограничења испорука плавог горива у Европу, објашњава Валериј Јазев.

То ће довести до губитка интересовања инвеститора за развој енергетске инфраструктуре, ослабиће енергетску безбеднсот земаља ЕУ. Као друго, овакве иновације могу да нанесу ударац дугорочним уговорима између испоручилаца и потрошача гаса из цевовода. Као што се зна, управо дугорочни уговори за испоруку енергената и гаса у првом реду основа су енергетске безбедности. То пружа основе инвестотиру да планира своја улагања у инфраструктуру и експлуатацију ресурса.

Став Брисела за сада није до краја одређен. Упоредо са тим, истичу експерти, разумевање међу представницима европског бизниса јача. Као прво, алтернативе руским енергентима у Европи нема. Као друго, са руским принципом – интереси испоручилаца, транзитера и потрошача горива треба да се подједнако поштују – тешко је спорити. Значи треба мислити о некаквим изузецима, сматра експерт Института за енергетику и финансије Сергеј Кондратјев.

Компромисних варијанти може да буде неколико. Најважније је што законодавство ЕУ треба да регулише горивно-енергетско тржиште самих земаља чланица ЕУ, а не земаља испоручилаца. Један од таквих уступака може да постане повлачење руских извозних транснационалних цевовода, као што је Северни ток и Јужни ток из важења трећег енергетског пакета.

Да ли ће Москва убедити Брисел? Како показује актуелна ситуација на горивном тржишту, за Европу ће бити боље да одустане од дискриминационих захтева према Русији – енергетика је традиционално у центру нашег економског партнерства.