Сви ћемо кренути на север
Данска намерава да истакне званичне претензије на Северни пол. Према подацима данских медија, своју Северну стратегију Копенхаген намерава да објави у јуну. У документу се истичу захтеви на епиконтинентални појас у пет зонама оку Фарерских острва и Гренланду, укључујући Северни пол. Пријаве арктичких држава за учешће у епиконтиненталном појасу разматраће се у УН, а треба их поднети Организацији најкасније 2014. године.
Броба за Арктички регион посебно се заоштирла у последњој деценији. Узрок је јасан: према прорачунима експерата, истражена налазишта нафте и гаса осигураће човечанство за још максимално 40 година, а на Арктику је концентрисано до четвртине светских резерви нафте и гаса. Арктички регион је богат и угљем, златом, бакром, никлом, оловом, платином.
Главних фактора на Арктику има пет – то су Русија, САД, Канада, Норвешка и Данска. У четири земље документи о немерама и стратегијама освајања региона усвојени су још пре две-три године. У Данској ће се сопствена стратегија, судећи по последњим подацима, појавити наредног месеца.
Како истичу аналитичари, Данска, без обзира на чланство у ЕУ и НАТО-у трудила се да очува избалансиране односе са другим претендентима на Северни пол. Наводе и главни узрок таквог става: у случају стихијске поделе арктичких територија Копенгахен ће изгубити више од сталих учесника ове поделе. Зато је сасвим логично што данско руководство предлаже Русији, Канади, САД и Норвешкој израду заједничких принципа обележавања арктичких граница на међународној конференцији.
Што се тиче претензија Копенхагена на Северни пол, као и код осталих учесника игре, и код Данске постоје извесне основе, истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт Института државе и права Василиј Гуцуљак.
Данска је једна од пет приарткичких држава. У том сектору свака од њих има право на епиконтинентални појас у пределу од 200 наутичких миља. Али Данска сматра да може да рачуна на више. Зато она припрема документа, очигледно за предају комисији за границе епиконтиненталног појаса. То се уклапа у данас постојећи међународно-правни режим на Арктику.
Основни спорови, да подсетимо, воде се око припадности рта Ломоносова. Вредност овог подводног гребена који се пружа преко дна Леденог океана у томе је што он пролази у региону Северног пола. И земља која докаже да гребен представља наставак њеног континенталног појаса, имаће правне основе да сматра својим не само пол, већ и арктичке територије које га окружују. Руска пријава лежи у УН већ неколико година. Ипак истраживања дна Северног Леденог океана Москва не прекида – сваке године нове експедиције доносе све више података у подршку томе да гребен Ломоносова почиње на руском континенту. Ипак комисија, по свему судећи, даће време да се озбиљно припреме и други учесници арктичког процеса. Чекамо 2014. годину. Истина, док се чека одлука, Канада већ пушта крстарице у арктичке воде. А северноевропске земље договарају се да направе мини-НАТО за чување Арктика од Русије. То је и јасно – цена питања је превелика. Ипак чувена северна суздржаност, наравно, помаже да се обуздају емоције.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









