Архимандрит Сава: Надамо се помоћи у обнављању фресака у србским манастирима (Део 2)

Одлуком руске владе 2010.  године издвојена су два милиона долара за рестаурацију четири објекта на Косову, која се налазе на списку објеката светске баштине УНЕСКО – то су манастири Грачаница, Пећ и Дечани и црква Богородице Љевишке. Дописници „Гласа Русије“ су се за време свог службеног пута на Косово упутили у покрајину како би видели од чега данас живе православне светиња и која тачно помоћ им је потребна.

Из претходног разговора с архимандритом Савом Јањићем сазнали смо да је очување црквених фресака најнасушнији проблем за цркве које су се сачувале на Косову и Метохији. Древним фрескама Високих Дечана, Грачанице и Пећке Патријаршије неопходна је хитна помоћ стручњака.

Оче Саво, шта мислите, ко би могао да изведе ове радове, да ли ће овде бити довољни напори само србских стручњака?

С обзиром да је реч о србским православним светињама, сматрамо да је веома важно да се цео процес организује у пуној координацији са заводом за заштиту споменика културе из Београда, који има вишедеценијску традицију и континуитет у заштити православних светиња на подручју Србије и Црне горе. Посебно Србије. Исто тако и у сарадњи са Србском Православном Црквом. Свакако је могућа партнерска сарадња и са другим учесницима. Пре свега то могу бити експерти, који су стручњаци за рестаурацију и конзервацију, живопис у православним црквама, например, из Русије, из Грчке, а могуће из неких западних земаља. Дакле, то би био један тимски рад. Али носилац послова и главни организатор послова требало би да буде завод за заштиту споменика културе из Београда у сарадњи са Србском Православном Црквом.

Желели бисмо да се надамо да организације које одговарају за рестаурацију неће наићи на препреке од стране различитих косовских установа, на које с времена на време наилази Србска Православна Црква...

Повратак одузете земље на Косову је веома озбиљно питање јер Албанци не показују спремност за то. Само манастиру Дечани је одузето 46. године 700 хектара земље. А сад и оно што нам је остало. И половину тога, дакле, око 400 хектара око манастира, они нама 25 хектара не признају. И потпуно су незаконито пререгистровали као општинску земљу. Тако да ми се суочавамо са основним егзистенцијалним проблемима, што у великој мери ограничава домен неког ширег, да кажем, мисионарског, пасторалног рада, који би у неким нормалним условима могао да се организује. Тако да се надамо да ће тај политички процес довести до тога да црква обезбеди једну бољу материјалну базу. А истовремено и да се школује нови већи број млађих кадрова и свештеника, који би могли да се баве већим мисионарским радом.  Конкретно, например, Богословија у Призрену, која треба да служи, која је постојала и у Турско време, која служи за образовање кадрова, као средња школа, богословска семинарија, престала са радом 1999. године, и 2004. је потпуно цео комплекс био запаљен и уништен. Сад смо обновили само једну зграду. Међутим, тамо има 4 велике зграде, које би и могле да реално почну са радом. Али наравно потребно је доста улагања да се створе услови за обнову свештеничких станова за професоре и коначно ђаке. Тако да ће Владика Теодосије почети вероватно од септембра са малим, веома скромним бројем ученика.

Узгред речено, својевремено су представници РПЦ изражавали идеју да би руски монаси могли да служе у косовским манастирима на смену... Како се сад развија сарадња између наших Цркава?

Лично мислим да је веома важно да се та сарадња унапреди. И са задовољством могу да кажем да смо имали велику радост да упознамо и угостимо митрополита Илариона, који је два пута био гост у нашем манастиру. Он је био овде на Косову. Просто добро познаје ситуацију, био је на устоличењу Патријарха Иринеја. И мислим да може да се много уради управо на томе да Руска Црква, која сада у великој мери оснажена. Након дугог периода комунистичке власти она је сада заиста врло јака и у духовном, и у материјалном смислу да на известан начин помогне Србској Православној Цркви, посебно светињама на Косову и Метохији, посебно и у обнови и старе услова за нормалан живот цркве и у многим другим разним питањима, о којима су се међусобно договорили Руска и Србска Патријаршија. Веома је важно да се развија тај православни дух сарадње. Исто тако и са другим помесним црквама, како би управо на овом простору да се налазе ове вредне светиње, које припадају целом православном свету, биле сачуване. Јер овде једно хришћанско православно предање у опасности да нестане.

Многи верници из Русије долазе на ходочасничка путовања на Косово. Да ли је то повезано с неким тешкоћама?

Много је важно да ти поклоници, који долазе, они истовремено утврђују те братске наше везе, контакте, и истовремено показују бригу за очување тих светиња. Оно што је сада тренутно нама је од највиших приоритета јесте да треба створити услове за смештај и гоштење евентуалних поклоника. Тренутно   наши манастири на Косову и Метохији имају врло скромно и готово крајње незадовољавајуће услове за смештај група. Тако да то је од најглавнијих проблема тренутно. Лично мислим да би било добро да се евентуално, можда и у сарадњи са Русијом, или у близини манастира, или у неким србским енклавама близу манастира створе неки мали ходочасни центри, где би се групе могле сместити, где би се могло запослити локално становништво, а можда да се обезбеди храна, обезбеди преноћиште.