Посткризни симптоми глобалне економије

ЕУ и Европска Централна банка, по тврђењу европских медија, сакупљају нови пакет помоћи Грчкој. Уз дуг земље од 330 милијарди може да се дода још 60. Ипак, како сматрају многи експерти, то средство тешко да ће излечити ране грчке економије. Већи део кредита ће отићи на отплату европских меница, чији десетогодишњи рок отплате истиче ове године, а не на оживљавање коњуктуре.

Утешне новости на Западу су у дефициту. Светске рејтинг агенције дале су знак за узбуну економијама САД, Јапана, Иалије, чија кредитна способност прети да се свали у минус. Не балансирају ли светске финансије на ивици нове кризе? Тему разамтра коментатор Сергеј Гук и експерти – професор Јаков Миркин, директор института за финансијска тржишта Финансијске академије и немачки економиста професор Норман Пех, који су низ година радили на универзитетима Хамбурга и Берлина.

Још није завршен посткризни период. Светка економија и глобалне финансије нису изашле коначно на период раста, који би могао да прогута све ризике, који се нису у потпуности испољили у периоду кризе. То се може упоредити са земљотресом, после којег следи други, трећи, четврти потрес. Могу ли они да се претворе у нове земљотресе? Да, могу, ако буду направљене грешке у ручном управљању глобалним финансијама, какво је оно у суштини.

Жестока пресуда савременој финансијској политици изречена је недавно из уста светског ауторитета- бившег канцелара Хелмута Шмита. Владе, изјавио је он, треба да буду свесне да су банке и финансијске установе дужне да служе интересима реалне производње и радницима. Ни у ком случају не сме се допуштати да оне деградирају, пратећи једини циљ – богаћење менаџмента. Банке су за грађане, а не порески обвезници за банке.

У пракси све изгледа помало другачије. Грчки дуг не слажу се да преполове пре свега кредитори које представљају комерцијалне финансијске структуре. Узрок упорности објашњава професор Нораман Пех.

Европска централна банка и посебно комерцијалне банке не желе ни отписивање кредита, ни пролонгирање, пошто ће им то донети губитке. И зато би желели да наставе кредитирање, које ће им дати нов профит.

Социјална оптерећења на Грчку расту. Нисам сигуран да је то излаз. Ако се заиста помаже Грчкој, не треба доводити ствар до потпуног разрања, а могуће и до устанка. И од дела дуга ће морати да се одустане, нема се куд.

Не искључујуте ли ви могућност да се земља прогласи банкротиралом?

У таквој ситуацији ништа није искључено, мада не сматрам то сада актуалним. Све зависи од политике централних држава ЕУ – Немачке, Француске, Велике Британије.

Највероватније богати ће гунђати, поменуће у извесном контексту владу у Атини, али помоћ ће издвојити, немају куд. У противном, како је изјаво грчки министар финансија на телевизији, мораће да се спусте шалони. Тачније, да се затвори радња. Са свим последицама по евро зону које из тога проистичу.