Друго рођење московског планетаријума

Планетаријум у Москви поново отвара своја врата. Након седамнаестогодишње реконструкције површина објекта је повећана шест пута – на 17 хиљада квадратних метара. Сад је он највећи у Европи.

Планетаријум је због генералног ремонта затворен 1994. године. Међутим, многобројни скандали у вези са својинским односима прекинули су радове на неколико година. Практично, реконструкција је започета тек 2009. године, кад је планетеријум у потпуности прешао у руке приватних инвеститора. Од старе зграде, саграђене 20-их година прошлог века у буквалном смислу су остали само зидови, а и они су подигнути дизалицама за 6 метара. У потпуности су промењене купола планетаријума и две опсерваторије. Појавиле су се две велике сале интерактивног музеја. Посетиоци могу својеручно да пусте у рад Фукоово клатно, да схвате како настају црне рупе, како се ствара торнадо, па чак и да скакућу по „месечевој површини“. У 4Д-биоскопу приказиваће се научно-популарни филмови о космосу. А касније ће гостима можда бити понуђена и космичка храна. Све ове техничке новине биће само од користи, сматра Фаина Рубљова, научни директор планетаријума, која у њему ради више од 30 година.

С једне стране, веома ми је жао оног старог Московског планетаријума. Он је био топао, домаћи, некако камерни... Али с друге стране, схватам да у Москви треба да постоји читав комплекс при планетаријуму. Сад је то већ нови планетаријум, који одговара захтевима 21. века. Не можемо да заостајемо за целим светом. Морамо предњачити. Нови планетаријум чува традиције старог и ослањајући се на ове традиције ми ћемо се даље развијати. Мислим да ће као и у прошлом веку Московски планетаријум заузети место лидера у свету.

За ученике и студенте, као и пре пола века, овде ће ускоро почети да ради школа астрономије. У планетаријуму ће се вршити астрономска посматрања и истраживања, такође ће се правити сопствени програми за Велику звездану салу (засад се купују од иностраних колега), који ће се пројектовати, узгред буди речено, на највећу куполу у Европи – пречника од 25 метара. Овде ће свакоме бити занимљиво. Главни циљ планетаријума је да једноставним језиком говори о космосу, истиче Фаина Рубљова.

Планетаријум је центар за популаризацију науке. Овамо долазе људи који су у принципу далеки од науке. И управо због њих покушавамо да на једноставан и приступачан начин објаснимо нека последња научна достигнућа. Позивамо научнике, они говоре о проблемима којима се баве. Тако подижемо ниво знања посетилаца. Планетаријум је врло згодно место, јер ми не само да причамо, све можемо и да покажемо.

Московски планетаријум је отворен 1929. године. Пре реконструкције у сали са куполом под вештачким звездама су се изводиле позоришне представе по делима писаца научне фантастике. Могуће је да ће се ова традиција наставити.