Нећемо бити малигни, па тврдити да аутопут неће бити завршен ни до Нове (2012.) године, али оно што смо затекли на траси Клашнице – Непостојећи мост на Сави, не оставља ни трачак сумње да аутопут неће бити завршен до краја овог (јун 2011.) мјесеца.

Нисмо били сигурни гдје тачно почиње аутопут Бања Лука – Градишка, па смо своју експедицију озваничили на почетку јединог комада (полу)аутопута који је постојао у Социјалистичкој Републици БиХ прије Отаџбинског рата (1992.-1995.). Комад пута од Приједорске петље до петље у Клашницама, посљедњих мјесеци такође доживљава метаморфозу.

Надлежни проширију тај аутопут, са очигледном намјером да додају зауставне траке и ограду за физичку одвојеност два смијера саобраћаја. Тај дио пута ће, будући да постоји алтернативни правац старим путем за Клашнице, сасвим сигурно бити укључен у дионицу која се плаћа. До сада, па и у овом тренутку, та дионица је бесплатна и тренутно већином исте се морамо возити једном траком, без претицања – готово све до Клашница.

Аутентични аутопут

Од Клашница је петљом ријешен проток саобраћаја, и кроз тунел се упућујемо у правцу Градишке, путем који озбиљно личи на аутопут. Без намјере да се тражи длака у јајету, примјећује се да личи на веома стар путни правац, јер његов асфалт има доста неравнина и напрслина. Заиста је доста детаља гдје се види промјена боје одређених дијелова, које ће киша и мраз изложити додатним напорима и отворити рупе веома скоро.

Након непуних четири (4) километра, тај аутопут се поново укључује на стари магистрални пут до Градишке (на Сави) и сва забава брзе вожње престаје. Одатле даље, уколико желите да дођете до граничног прелаза и моста, те пређете Саву и упутите се или у Загреб, или у Београд, најисплативије је да то урадите како сте и навикли. Дакле, засад имамо мање од четири километра аутопута, за који (медијски злобници, а ко други) тврде да нема ни технички пријем.

Радови на изградњи аутопута Бања Лука - Градишка у званично су започели 25. јула 2004. године и то управо овом дионицом. Акционим планом за изградњу аутопута је предвиђено да аутопут буде завршен до 2008. године, а његова изградња да кошта 250 милиона КМ. Прва траса пута од Гламочана до Аеродрома Маховљани, у дужини од 5,7 километара, у старту је проглашена као најтежа дионица пута, која ће се градити двије године, будући да треба пробити два тунела, изградити пет мостова и тако даље, и тако даље...

Данас, готово 11 година касније, та дионица није комплетирана и до Маховљана не можете аутопутом. Сасвим је природно да једна гарнитура власти, окривљује за неуспјехе ону која је била прије тога. Ми, као посматрачи, можемо ту врсту оправдања да прихватимо или не. Уколико је некоме уопште стало до мишљења бирачког тијела и јавности.

Рецимо да прихатамо оправдање

Ако одлучимо да вјерујемо актуелној власти, да су они прије њих били потпуни дилетанти, те да се пут не може радити онако како су га они отпочели, онда нико не може уложити приговор на логику да Фронтал.РС подсјети на обећања ресорног министра и директора Јавног предузећа “Аутопутеви РС” Душана Топића, дата 07. августа 2009. године.

Тада је речено да би аутопут Бања Лука - Градишка требало да буде у функцији до краја јуна, а да је у његову изградњу до сада уложено 55 милиона евра. Топић је као уговорену вриједност радова за изградњу аутопута Бања Лука - Градишка, у дужини од 37 километара, навео 78 милиона евра.Он је нагласио да је, на основу спроведеног поступка јавне набавке по ФИДИЦ процедури, друга фаза изградње ове дионице аутопута подијељена у три лота.

Изградња лота 1 и 2 одвија се планираном динамиком. Изградња лота 3 успорена је због преноса уговора са италијанског предузећа “Видони”, које је било извођач радова, на предузеће које је преузело послове послије одустајања “Видонија”, односно на фирму “Интеграл инжењеринг” - казао је Топић.

Он је нагласио да је са Хрватском постигнут договор о заједничкој изградњи моста на ријеци Сави, чија је процијењена вриједност 30 милиона евра и уговорена је израда пројектне документације. У току је израда пројекта за изградњу моста, а договорено је да градњу финансирају БиХ и Хрватска попола - казао је Топић.

Обећање да ће се грађани возити аутопутем до прољећа 2010. године, поновио је тада и Недљко Чубриловић, ресорни министар. У оба случаја, до сада нисмо добили одговор зашто се то није ни десило. Како су у међувремену прошли и избори, тешко је да ћемо озбиљне одговре ускоро и слушати.

Пошто?

Још крајем октобра 2008. Године, спекулисало се да је просјечна цијена километра прве дионице аутопута све већа и према званичним подацима из Владе РС износила 23,1 милион марака или 11, 8 милиона евра.

За изградњу, надзор и експропријацију земљишта прве дионица ауто-пута од Клашница до аеродрома Маховљани, у дужини од 5,7 километара, до тада је укупно потрошено 131,7 милиона КМ. Експропријација је коштала 20.098.332 милиона КМ, изградња 109.996.342 КМ, надзор милион, пројектовање 638 хиљада КМ, а ревизија пројекта 65 хиљада КМ.

Како сад ствари стоје, тешко је и замислити колико је овај пут коштао пореске обвезнике Републике Српске, а осим укључења у Лакташима, тешко да можете видјети колико су радови на преосталој дионици одмакли.

Скрени лијево код Баранде

Фронтал.РС се одлучио да осјети све чари вожње обичним магистралним путем са двије траке и то смо чинили све до Нове Тополе. Ту смо скренули код угоститељског објекта „Баранда“, по истоименом селу прослављеном у београдској серији „Вратиће се роде“, која је чувена по корупцији и неморалу увезеном из главног града Србије у питому војвођанску равницу.

Одмах на почетку прођете крај надалеко познатог предузеђа Фармленд, које је такође добило велике субвенције од Српске, а које данас баш и не послује најбоље. Након десетак километара, долазите до У раскрснице, од којих лијеви крак води према аутопуту који се још прави.

Но, испоставља се да ми нисмо једини који користе овај путни правац без његовог званичног пуштања у промет, тако да успут налазимо мноштво аутомобила паркираних у сијенци надвожњака, које пржи јулско сунце. Аутопут је тренутно један далеко шири сеоски пут, који становништво користи несметано. Захваљујући томе, ни Фронтал.РС није имао проблем да извиди детаље радова на аутопуту.

Цијела та дионица је без завршене ограде за физичку одвојеност праваца, без уређених прилаза и неочишћених одводних канала. Квалитет асфалта је као да је пут већ дуго кориштен, на неким мјестима је и покрпан. Скраћено речено – готово идентичан дионици од Клашница до Лакташа, која је званино у употреби.

Читавим путем се још увијек постављају ограде за заштиту од буке, велике дизалице су густо поредане по истом, а камиони са натписом Интеграл инжењеринг шпартају горе – доле. И послије извјесног периода вожње, долази се до самог краја нашег чувеног аутопута.

Перспектива у зиду од пијеска

Ту сте приморани да се зауставите и погледате у зид од пијеска, направљен против оних који би се несмотрено ноћу залетили брзином од 120 кмчас, а пут нема никакву сигнализацију. Са друге стране пјешчаног зида, види се насип и дрворед крај ријеке Саве, а пар километара са десне стране, гледајући према Сави, види се и Градишка. Нажалост, сасвим недостижна, осим повратком на неки од надвожњака, који ће вас вратити на стари пут.

Тај зид од пијеска, преко којег са надом гледамо и замишљамо како ће некада бити продужен мостом, заправо је парадигма наших живота у политичком, економском и јавном погледу. Сама чињеница да се градња овог путног правца не прати у медијима свакодневно, може узроковати велику количину нереалних надања и доживљаја свијета какав он није.

Да би утврдили како је стање на остатку правца испод Нове Тополе према Лакташима, одустали смо од одласка до Градишке, него смо се директно са непостојећег моста окренули и упутили према југу.

Градишка – Бања Лука

Тај пут је сличног изгледа и квалитета путне подлоге, као што је случај са оним Клашнице – Лакташи, чија је дионица пуштена је у саобраћај 30. априла. Стар, нераван, и испуцао асфалт. Нема физичке одвојености, изузев неких дионица гдје су побијени стубићи за жељезну ограду између трака.

Након извјесног времена, примјећује се да је лијева трака (гледано из правца Градишке) поплочана асфалтом који се црни, те што смо ишли ниже и асфалтом који се готово још пуши. Затим, неких 4 километра до сусрета оним старим прекидом у Лакташима, долази до правог прекида. Пут буквално завршава у брду, које је ту остављено док се не направи надвожњак.

Затим слиједи отприлике тих четири километра шљунчаног, а затим и земљаног пута, који пролази крај аеродрома Маховљани, на којем нисмо примјетили никакву полетно-слетну активност, али смо се сјетили да је то дио који је требао бити завршен још 2008. године јер је „најтежи“. На тој, првој дионици, налази се два тунела, три подвожњака и по један вијадукт и надвожњак.

Све у свему, аутопутем који би драге госте који из свијета пристигну привучени рафтингом и бањолучким ћевапима, засад пролазе само тешки камиони Интеграл инжењеринга и ваљци који се труде да тај пут испеглају и асфалтирају. Прича о роковима је већ улазак у поље гдје ће вас неко врло лако оптужити да се „бавите политиком“, уколико постављате нормална и очекивана питања.

Има ли још нештонеко да се офарба?

Из онога што смо видјели, потпуно је сигурно да се посао који преостаје (чак и без моста преко Саве, за који ћемо окривити хрватску страну), не може окончати до краја јуна мјесеца. Ми смо свој бројач поставили на средини овог рока, из простог разлога што чекамо већ толике године. Тако никад нијесмо сигурни да ли је јуни јуни, или је можда ријеч о мјесецу истог имена, само наредне године.

Дакле, од обећања која су Додик и Чубриловић дали у фебруару ове (2011.) године, неће бити ништа. И да ли због тога треба да се уопште узбуђујемо? Да ли је нормално да неки политички или други представник нешто изјави, а да се то послије редовно не обистини, а затим и заташка са још новијим роком и још неувјерљивијим оправдањем.

Ми из Фронтал.РС нисмо стручњаци за нискоградњу, тако да би могли дати неко објашњење које би било релевантно у стручним круговима. Ипак, знамо да је градња друге дионице од 26,5 километара започета 2008. године, а уговором је било предвиђено да 31. јануара 2010. буде завршена. Онда је рок, између осталих, пробио и министар Чубриловић, рекавши да ће се то десити на прољеће, а не у зиму 2010. године, а затим се то није десило ни у прољеће 2011. године.

Сви смо очекивали да ће макар изборна година натјерати владајуће да тај пут коначно заврше, па макар и без моста на Сави. Но, то се није десило и коалиција СНСД – СП – ДНС је поново добила мандат да формира Владу РС. А ту би, већ, о разлозима зашто је то тако, могли понешто и рећи.

Без обзира на то, мислимо да је крајње недопустиво да се политичарима и људима на другим јавним функцијама, не смије гледати кроз прсте за обећања која дају, па их онда не одрже. Фронтал.РС је овом репортажом покушао дати мали допринос освјешћењу грађанског друштва у Србској, те оснажити наду да ћемо се у овој земљи у сусрету са властима осјећати као бирачи, а не као поданици.

Ми свакако требамо тражити оно што нам припада, а то је да се уради оно што се обећало и на основу чега се освојила власт, или барем да нам се редовно дају објашњења и оправдања зашто нешто није урађено.

Но, не добијамо ни једно, ни друго. Владајућа гарнитура, послије оволиких година на власти, више нема ама баш ни један разлог да се вади на било кога другог, осим на себе и своје способности у процесу окончања овог Аутопута на Сави, који све више почиње да личи на Скадар на Бојани.

Надати се да неће бити потребно никога узидати у темеље, како би, као у народној пјесми, зидање овог аутопута могло бити окончано.

Онда нас чека мост... на Сави ћуприја...