ЕУ капитулира пред Хрватском

У петак ЕУ на свом заседању у Бриселу намерава да усвоји принципијелну одлуку о пријему Хрватске у ЕУ. У томслучају преговори треба да се заврше до краја јуна. Истина, конкретан датум од којег ће у саставу ЕУ бити 28, а не 27 земаља, за сада није одређен. По подацима хрватских медија, може бити речи о јулу 2013. године. Па и последице самог проширења ни из далека нису тако позитвине како то виде многи у Бриселу, сматра наш коментатор Петар Искедеров.

Пријави Хрватске за ступање у ЕУ унапред је била предодређена тешка судбина. ЕУ ју је разматрао од краја 90-их, мада није журила да да Загребу зелено светло. Ради се о томе што без обзира на све своје спољно поштовање и једнозначно проевропски курс, у Хрватској се као у капи воде одражавају сви проблеми и противречности балканског региона. Да поменемо нерешеност проблема десетина хиљада србских избеглица, који су лишени својих огњишта пошто је редовна хрватска војска разбила Српску Крајину 1995. године. Један од активних учесника ове операције, генерал Анте Готовина у априлу текуће године био је осуђен у Хашком трубуналу на 24 године затвора – што је у самој Хрватској изазвало талас националистичких расположења, која су шокирала ЕУ. Брисел је пожурио да упозори Хрвате да претерана реакција на пресуду може негативно да утиче на завршни стадијум преговора о ступању Хрватске у ЕУ.

Проблем је отежан и тиме што у Хрватској, за разлику од других република бивше Југославије постоји одлука парламента која једнозначно квалификује догађаје 1991-95. као Отаџбински рат. Сличан документ не само да је у противречности са одлукама Хашког трибунала, већ и служи као хранљива подлога за националистичка расположења у самој Хрватској – са којима ће највероватније морати да рачуна читава остала Европа.

Она ће морати да рачуна и на друге особености хрватског политичког пејзажа – корупцију. Има је довољно за све на Балкану, али управо у Хрватској 2009. премијер Иво Санадер је био приморан да да оставку под претњом корупционих оптужби, а 2010. био је ухапшен у Салцбургу према налогу Интерпола.

Тако да тешко да ће ступање Хрватске у ЕУ бити лепа вест за европљане. Само да не буду у прилици да узму на своја плећа социјално-економске патње још једне земље! Јер према стању за крај 2010. године спољни дуг Хрватске је достигао 60 милијарди долара, а незапосленост је премашила 13%, што не садржи формално запослене у државним предузећима која подлежу банкротству. Слична ситуација не само да је претња за пореске обвезнике земаља ЕУ, већ је и повољна средина за националистичка и екстремистичка расположења, нове токове избеглица и даљу ескалацију криминала. А за данашњу ЕУ, која још увек покушава да превари пријем у своје редове 2004-2007. десетине источноевропских држава, слична расположења су посебно непожељна. Јер популарност националистичких странака у Западној Еврпи је и тако велика.

Па и сама Хрватска по питању користи ступања у ЕУ има подељена мишљења. Чланство у ЕУ потребно је председнику Иву Јосиповићу, а за земљу то значи капитулацију економских интереса – само је један од одзива које је објавио водећи хрватски Јутарњи лист. Само да ЕУ не буде у приици да капитулира пред најездом са Истока.