Исламска магистрала изазива Набуко

Иран, Ирак и Сирија потписали су меморандум о изградњи гасовода. Ресурсна база је налазиште Јужни Парс у Ирану. Планира се да се цевовод постави преко Ирака, Сирије и даље у Либан и Европу преко дна Средоземног мора.

Цевовод је већ добио назив Исламска магистрала. При чему у Техерану су одмах предложили да се он разматра као алтернатива Набуку. ЕУ планира да га постави из Туркменије преко Азарбејџана, Грузије и Турске, затим у Бугарску, Мађарску, Румунију и Аустрију. После потписивања меморандума о постављању Исламске магистрале, шеф државне иранске гасне компаније НИГЦ Џавад Оџи изјавио је да Јужни Парс поседује резерве од 16 билиона кубних метара гаса.То је по његовим изворима поуздан извор испорука и неопходна услов за изградњу гасовода, услов којег нема код Набука. Он је такође саопштио да ће партнер Ирана, Сирије и Ирака бити Турска, која већ има писмене уговоре о томе.

ЕУ је одстранила Иран од Набука прошле године, уводећи санкције као одговор на разраду нуклеарног програма Техерана и он је решио да уђе у нови пројекат. Оцену даје генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

Сви одлично схватају какви су политички ризици везани за Иран. Зна се да је ЕУ применила строге санкције, зашто не треба озбиљно разматрати варијанту изградње гасовода из Ирана. Шта више, он чак неће бити ни започет, зато што је за то потребан новац. Иран и Сирија га нема, а спољни извори им неће дати новац.

Али експерти не искључују да се Исламској магистрали може у перспективи придружити Катар, и ако се искључе политички фактори, овај пројекат заиста се може сматрати перспективним. Неки стручњаци су пожурили да виде у Исламској магистрали и конкурента Јужног тока – гасну цев коју Русија намерава да постави преко дна Црног мора у Европу. Тим поводом говори експерт Виктор Марков:

У целини треба говорити да у случају постављања цевовода из Ирана, он може да постане директан конкурент руског Јужног тока. Али то само теоретски, практично то је задатак који је тешко остварљив. Цевовод ће проћи кроз неколико земаља, а што је више учесника, то је теже реализовати пројекат, зато што је довољна измена политичке ситуације у једном од њих, и пројекат може да буде угрожен.

Реч је пре свега о Ираку, Сирији и могуће Либану. Ради поређења, Јужни ток ће такође проћи кроз неколико земаља, али данас за реализацију копненог дела пројекта на територији Европе потписани су међувладини споразуми са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом. Уз то са већином тих земаља већ су усаглашени техничко-економски пројекти за постављање гасних цеви. Тако да Јужни ток и Исламска магистрала данас нису конкуренти.