Рамазан – месец мира или рата?

Првог августа у земљама исламског света наступио је свети месец Рамазан.  Време поста, молитви и смирења, како сматрају политиколози, не може да заустави рат, крваве сукобе, конфликте у арапским земљама  - Либији, Сирији, Египту и другима.

Као што се зна, за време Рамазана муслимани моле Свевишњег да им опрости грехове и читају молитве, проводе много времена у читању Курана. У светли део дана забрањено је јести и пити, забављати се.

Време протекло од како је муслимански свет последњи пут обележавао Рамазан, као што се зна, било је богато догађајима. Народни немири и политички преврати у државама Северне Африке и Блиског истока уследили су један за другим. Мада су све то називали арапским пролећем, стабилност у регион није дошла ни на лето. Уочи Рамазана активизирали су се побуњеници у Сирији. Они су фактички заузели град Хаму, сукоби се воде и у предграђима Дамаска. Власти предузимају жестоке мере: споцијални одреди теже свим силама да угуше жаришта отпора. По подацима сиријске опозиције, само у Хами погинуло је 140 особа. ЕУ реаговала је на акциеј владе Башара Асада новим пакетом санкција.

У Либији су у току борбе са променљивим успехом. Овде се главна дешавања одвијају у сфери дипломатије. Скоро све државе западне коалиције су признале побуњеничи такозвани Прелазни национални савет за легитимну владу и отпремиле из својих земаља амбасадоре Либије.Истовремено учесници конфликта признају да војно решење либијског проблема не постоји и да су преговори са лидером Џамахирије неизбежни.

Египат дочекује Рамазан барикадама и шаторима на тргу Тахрир, одакле је 25. јануара започео устанак.Мада је стара власт свргнута, нова није добила поверње народа. У економији земље је невиђен назадак, у систему безбедности криза.

Испада да је само у теорији месец Рамазана време мира. У пракси овог пута се може очекивати, напротив, заоштравање унутрашњих кофликата у арапским земљама. Тим пре што према шеријату, ограничења Рамазана не важе за вернике, прецизира оријенталиста Владимир Ахмедов.

Муслимански проповедници многи не директно, већ индиректно, покушавају да улију став да у таквој ситуацији треба укинути нека ограничења. Тим пре што по истом том шеријату месец Рамазан не важи за оне који ратују, истина има се у виду рат за веру. Али у датом случају, узимајући у обзир догађаје у Либији, Сирији, демонстранти против власти сматрају да и то јесте света борба за веру. Зато што се власт понаша, са тачке гледишта демонстраната, као власт неверника.

Рамазан се у Еигпту обележава и још једним догађајем који нема везе са духовном сфером. У Каиру ће започети суђење бившем председнику Хоснију Мубараку и његовим синовима. Судије обећавају да ће одржати брз процес. Ипак како присталице, тако и противници Мубарака већ изражавају сумњу у објективност тог суђења. Сви се слажу да је суд припремљен у последњем тренутку, исхитрено, и организован у интересима актуалних власти. А одмах после поста у земљи ће бити одржани парламентарни избори. Тако да ће месец очишћења ове године бити време избора: мир који је завештао Свевишњи или поново рат.